KRATAK VODIČ ZA DUG ŽIVOT: Svetski stručnjak za rak otkriva kako doživeti stotu!

Doktor Dejvid Argus, jedan od najboljih stručnjaka za rak, u svojoj knjizi "Kratak vodič za dugi život" otkriva nekoliko stvari o kojima morate da vodite računa ukoliko želite da doživite duboku starost

Biti zdrav i živeti dugo definitivno su dve stvari koje svaki čovek stavlja na prvo mesto. Džaba vam novci, džaba vam materijalne stvari ukoliko nemate osnovno - osmeh na licu i zdravo telo. Recept za tako nešto ne postoji, ali čovek ipak može da učini štošta za sebe kako bi povećao svoje šanse za kvalitetnim životom.

Preporučujemo

Upravo o tome je mislio doktor Dejvid Argus, veliki stručnjak za kancerogene bolesti, koji je odlučio da podeli s ljudima neke vrlo korisne savete u svojoj knjizi "Kratak vodič za dug život". Ukoliko ih budete primenili budite sigurni da ćete na taj način sačuvati svoje zdravlje i prokrčiti put do duboke i pre svega lepe starosti.

SKINITE SE GOLI PRED OGLEDALOM

Dobro se pogledajte dok stojite goli u ogledalu - napred i pozadi. To će vam pomoći da uočite promene na telu, nepravilnosti koje ranije niste imali kao i znakove raka kože.

Takođe, s vremena na vreme proverite svaki centrimetar svog tela, uključujući kosu, nokte i unutrašnjost usana.

IZBEGAVAJTE SKENIRANJA NA AERODROMIMA

- Znate li šta nam rade te mašine? Gde su dugoročni podaci koji dokazuju da nam ne štete? Sve dok nauka ne dokaže da su sigurni, ja zahtevam pretraživanje rukama. Trebalo bi da to radite i vi - kaže dr Argus.

ZABORAVITE NA ŠTIKLE

Upale i bol u nogama od štikli su povezani sa zabrinjavajućim degenerativnim bolestima poput bolesti srca, Alchajmerove bolesti, karcinoma, autoimune bolesti, dijabetesa i ubrzanog starenja. Ne postoji lakši način od smanjivanja upale od nošenja udobnih cipela.

PIJTE KAFU

Odavno se pokazalo da umereno ispijanje kafe ili čaja ima pozitivne efekte na zdravlje. Iako su naučnici pokušali da povežu konzumaciju kofeina sa bolestima kao što su bolesti srca, hipertenzija, osteoporoza i karcinom, pokazalo se upravo suprotno.

JEDITE U ISTO VREME

Jedan od najboljih načina da telo izlažete manjem stresu jeste da se svakodnevno držite rutine. Ako je telo lišeno očekivanog ručka u podne, osim osećaja gladi, povećaće se proizvodnja hormona stresa kortizola koji telu šalje signal da treba da taloži masnoću i štedi energiju. Dakle, ako telu ne date očekivanu hranu, ono će sabotirati vaš trud da izgubite kilograme ili održite idealnu telesnu težinu.

VAKCINIŠITE SE PROTIV GRIPA

Vakcinacija protiv gripa nije samo pobeda nad tom bolesti. Samo jednu ili dve nedelje nakon upale, koja se javlja ako obolite od gripa, možete da povećate rizik od gojaznosti, srčanog i moždanog udara, ali i raka.

Ljudi još uvek pogrešno misle da vakcinacija ima neželjena dejstva, da ne deluje, da može da izazove gripu ili da sadrži otrove i toksine. Prema rečima dr Argusa, reč je o surovim lažima.

USTANITE I PROŠETAJTE

Postoji jaka veza između vremena koje provodimo sedeći i sve veće gojaznosti, dijabetesa, kardiovaskulanih bolesti i rane smrti. Ali, ako mislite da telu činite dobro time što sat vremena pre ili posle posla vežbate, varate se. Čak ni dva sata vežbanja dnevno ne mogu da nadoknade štetu nastalu sedenjem ili ležanjem kojem ste izloženi većim delom dana. Stoga, ustanite i prošetajte kada god možete.

ISPRAVITE KIČMU

Osim problema sa leđima i vratom, loše držanje može da izazove glavobolje, artritis, lošu cirkulaciju, bolove u mišićima, otežano disanje, smetnje u varenju, ukočenost, umor, neurološke probleme i uopšteno slabu telesnu funkciju.

UZIMAJTE ASPIRIN SVAKO DANA

Puno visokokvalitetnih studija potvrdilo je da dnevna konzumacija aspirina znatno smanjuje rizik od kardiovaskulanih bolesti. Mala doza, tačnije 75 miligrama, pokazala se dobrom u smanjenju rizika od razvoja malignih tumora pluća, debelog creva i prostate za 46 procenata. Budite oprezni i o tome prvo razgovarajte sa lekarom, jer su retke, ali moguće nuspojave krvarenje želuca.

JEDITE SMRZNUTO VOĆE I POVRĆE

U današnje vreme dostupno nam je gotovo svo voće i povrće u svako doba godine, ali s time dolazi i gubitak hranljivih vrednosti. Do trenutka kada dođu u trgovine, namirnice ne sadrže ni približno istu hranljivu vrednost kao kada su bile sveže.

Zato radije birajte smrznuto voće i povrće koje se bere u najbolje vreme i odmah smrzava, što znači da zadržava gotovo punu hranljivu vrednost.

IZBEGAVAJTE VITAMINSKE DODATKE ISHRANI

Brojne studije su pokazale da je uzimanje vitaminskih dodataka povezano sa povećanim rizikom od ozbiljnih bolesti poput raka, te da nemaju velike koristi po zdravlje.

Telo stvara slobodne radikale koji napadaju "loše" stanice, uključujući i one kancerogene. Ako blokirate taj proces obilnom količinom vitamina, naročito onih koje nazivaju antioksidansi, blokirate prirodnu sposobnost tela da se kontroliše.

PRAVITE DECU

Ako imate decu veća je verovatnoća da ćete živeti duže. To je zato što nas odgajanje i vaspitavanje dece prisiljava da ostanemo aktivni, kako fizički  tako i mentalno.

POPIJTE ČAŠU VINA

Umereno konzumiranje alkohola, posebno crnog vina, smanjuje rizik od srčanih bolesti. Ali, ne treba da pijete više od čaše dnevno ako ste žena, ili dve dnevno ako ste muškarac jer bi moglo da ima sasvim suprotan efekat.

OSMEH NA LICE

Smeh će vam popraviti raspoloženje. Podstiče opuštanje endorfina i seratonina, hormona koji umanjuje stres i osećaj boli te izazva osećanje sreće.

(Telegraf.rs)