Naučno dokazano: Bogataši lažu, varaju i kradu

Iako ovo možda i nisu nikakve posebne novosti, ipak je zanimljivo pogledati rezultate jedne sedmostruke eksperimentalne studije u kojoj psiholozi iznose dokaze da su ljudi iz viših staleža spremniji da krše saobraćajne propise, otimaju bombone od bolesne dece i lažu kako bi ostvarili finansijsku dobit

Ispostavilo se da su vozači skupljih automobila, poput Mercedesa, BMV-a, i Tojota Prius hibrida na opasnim raskrsnicama pokazivali manje tolerancije prema drugim vozačima, tako što bi bezočno preuzimali pravo prvenstva čak i u situacijama kada je to u potpunoj suprotnosti sa pravilima. Takođe, za razliku od vlasnika Korole ili Kamrija, vlasnici besnih kola retko bi zastali pred zebru, kako bi propustili pešake koji čekaju da pređu ulicu.

U drugom testu, ispitanici su imali priliku da osvoje 50 dolara bacajući kockice. Oni koji su se izjasnili kao dobrostojeći, pokazivali su tendenciju da u mnogo većoj meri slažu o dobijenom zbiru brojeva nego njihovi siromašniji suparnici.

- Čak i kod onih za koje je 50 dolara zaista neznatna suma, varanja je bilo tri puta više. Ovo je značajan pokazatelj toga do kojih granica bogatstvo i viši socijalni status mogu uticati na stvaranje negativnih obrazaca ponašanja kada je u pitanju lični interes i nedostatak morala - rekao je vodeći autor ovog istraživanja, Pol Pif sa univerziteta Berkli.

Kao još jedan primer odsustva etike kod dobrostojećih navodi se eksperiment u kojem su ispitanici imali zadatak da obave razgovor za posao sa novim kandidatima, za radno mesto koje bi vrlo brzo trebalo da bude ugašeno. Bogatiji poslodavci, po pravilu, kandidatima ne bi rekli istinu.

Psiholozi su istraživali i kako ljudi reaguju kada ih ponude bombonama za koje im je rečeno da su namenjene deci u obližnjoj bolnici, ali da slobodno mogu da se posluže. Najimućnijima je bilo najteže da odole, pa su tako izašli sa najviše slatkiša u džepovima.

- Bio sam zapanjen. Ljudi iz bogatijih slojeva uzimali bi duplo više bombona od drugih - prokomentarisao je Pif, koji je još ranije utvdio da bogataši daju mnogo manje novca i materijalnih dobara u dobrotvorne svrhe, a pokazuju i manju spremnost da prodavcu koji je pogrešio vrate višak kusura.

Isto tako, kada bi ispitanike, bez obzira na njihov stvarni status, navodili da se uporede sa drugima za koje im je rečeno da su siromašniji od njih, oni bi pokazivali veću spremnost da u pojedinim situacijama postupe i krajnje nemoralno.

Međutim, iako u istraživanju nije navedeno na koji način su bogataši iz ovih priča stekli svoju imovinu, odnosno da li su do svog statusa stigli nepoštenim putem, Pif smatra da se kod ljudi sa više novca razvija specifični model ponašanja, koji je u direktnoj vezi sa tim što oni u teškim situacijama imaju manju potrebu da se oslanjaju na svoje bližnje i nisu toliko povezani sa ostalim članovima društva. Samim tim, kod ovih ljudi javlja se otuđenje, iz kojeg proizilazi nedostatak empatije i saosećanja sa drugima, pa tako oni ne vide da bi i oni trebalo da imaju udela u odgovornosti za sopstvene postupke.

Naravno, psiholozi ne tvrde da nasilja i nemorala nema i među nižim društvenim slojevima, već samo da se kod elite javlja nešto drugačiji vid pohlepe za uvećanjem već solidnog stanja na računu i stavljanje sopstvenog interesa ispred potreba drugih ljudi.