Koliko sna nam je zapravo dovoljno?

Svakom od nas ponekad se desi da se probudi usred noći i da neko duže vreme ne uspeva ponovo da zaspi. Međutim, najnovija istraživanja pokazuju da je od samih početaka civilizacije bilo prirodno spavati u dve etape, a ne osam sati vezano, što mi danas smatramo normalnim

U poslednje vreme pojavilo se mnogo istorijskih dokaza da su ljudi odvajkada pokazivali tendenciju da spavaju u dva navrata. Prvo bi zaspali negde oko dva časa od sumraka, da bi se probudili oko 10-11 časova i zatim pred zoru odremali još nekoliko sati.

U knjizi koju je objavio istoričar Rodžer Ekrih sakupljeno je 500 referenci  u vidu dnevničkih ili religijskih zapisa, sudskih i medicinskih dokumenata ili literarnih dela, koje nam govore o tome da ljudi još od doba Homera pa sve do današnjih plemena u Nigeriji imaju običaj da spavaju u dva segmenta.

- Nije bitan samo broj ovih materijalnih nalaza, već i način na koji ljudi u njima pišu o tome kao o potpuno normalnoj i prirodnoj pojavi – tvrdi Ekrih.

I mnogi drugi stručnjaci za san slažu se sa ovom teorijom, po kojoj je jedan blok spavanja zapravo opasan za normalno funkcionisanje ljudi. Zbog toga što im ne uspeva da ponovo utonu u san, oni do te mere postaju anksiozni da se to odražava na njihov celukupan život u budnom stanju.

- Mnogi ljudi, kada im se desi da se probude usred noći, upadnu u paniku. Ja im uvek kažem da je to iskustvo pokušaj njihovog tela da se vrati na bimodalni sistem spavanja. Skoro 30 procenata zdravstvenih problema sa kojima se lekari susreću su u direktnoj ili indirektnoj vezi sa spavanjem. Međutim, na medicinskim fakultetima se veoma malo, ili čak nimalo, vremena posvećuje snu i vrlo je malo centara gde se proučava spavanje – smatra Rasel Foster, neuronaučnik i  stručnjak za izučavanje biološkog sata sa Univerziteta u Oksfordu.