Otkriven gen za nesanicu

Eksperimenti rađeni na vinskim mušicama pokazuju da postoji genska mutacija određenih proteina zbog kojih neki od ovih insekata spavaju za dve trećine manje vremena nego što im je dovoljno

Ranijim istraživanjima dokazano je da se ljudi, a posebno muškarci, koji pate od hroničnog nedostatka sna nalaze pod ogromnim rizikom da prevremeno umru od posledica oboljenja kao što su visok krvni pritisak i dijabetes.

Najnovija studija pokazuje da, iako čovek i vinska mušice imaju malo toga zajedničkog, ove dve vrste imaju međusobno veoma sličan mehanizam po kojem funkcioniše smena ciklusa stanja budnosti i spavanja.

Kloniranjem i testiranjem gena nazvanog insomnijak na preko 20 hiljada vinskih mušica, tim stručnjaka sa njujorškog Rokfeler univerziteta otkrio je potpuno novi mehanizam kojim se reguliše san. Koristeći infracrvene zrake oni su pratili trenutak u kojem mušice utonu u san i primetili su da su insekti sa mutiranim genima spavali u proseku 317 minuta, za razliku od uobičajenih 927 minuta na dan.

Takođe, mušice-mutanti bi više puta dnevno padale u kratak dremež, iz kojeg bi se brzo probudile. Prosečan život ovih životinja bio je smanjen čak za dve trećine od normalnog.

- Spavanje prestavlja fundamentalnu pojavu u ponašanju svih životinja i, sa naučne strane, mi o njemu veoma malo znamo. Ovo istraživanje pružilo nam je nova saznanja o tome kako je san kontrolisan na molekularnom nivou i moglo bi se pokazati veoma korisnim  za razumevanje i lečenje poremećaja sna – izjavio je jedan od istraživača, doktor Nikola Stavropulos i dodao:

- Ono što je posebno zanimljivo jeste to da gen insomnijak funkcioniše kroz homeostatske mehanizme, koji se umnogome razlikuju od dobro nam znane povezanosti spavanja i ritmova cirkadijalnog biološkog sata, jer oni nemaju nikakav uticaj na telo u odnosu na to koje je doba dana – rekao je Stavropulos.

Naučnici veruju da je ovaj gen zadužen za eliminaciju određenih proteina unutar moždanih ćelija čija je uloga da regulišu procese spavanja.

Kada su iz neurona mušica odstranilizlglasni gen, one su nastavile da imaju probleme sa snom, ali im je životni vek bio skoro normalan.

- Ovaj podatak pokazuje nam da nesanica ne mora nužno ići u paru sa niskim životnim vekom – zaključio je naučnik.