25 reči koje bi svaki dvogodišnjak trebalo da ume da izgovori

Poteškoće u razvoju govora kod dece mogu predstavljati znak ozbiljnijih problema kao što su gluvoća, disleksija ili autizam. Kako bi roditelji na vreme primetili zaostatak u razvoju, američki stručnjaci osmislili listu osnovnih pojmova kojima bi svaki mališan trebalo da se služi pre nego što napuni dve godine

Prosečno dete staro dve godine trebalo bi da svakodnevno da se služi sa oko 150 reči, ali se smatra da je rezultat od 75 do 225 pojmova u granicama normale. Zvona za uzbunu treba podići ukoliko mališan ima fond koji ne prelazi pedeset reči.

Na listi 25 osnovnih pojmova kojima bi manje-više sva deca trebalo da ovladaju do drugog rođendana nalaze se: mama, tata, beba, mleko, sok, zdravo, lopta, da, ne, kuca, maca, nos, oko, banana, keks, auto, vruće, hvala, kupanje, cipela, kapa, knjiga, gotovo, još i pa-pa.

Ukoliko dete do dvadeset četvrtog meseca ne savlada ove reči, moguće je da naprosto samo malo kasni sa pričanjem. Stručnjaci savetuju roditeljima da se strpe i da, ako se njihovo dete normalno razvija u svim ostalim sferama, nema razloga za paniku. Međutim, ako prođe još pola godine, a dete još uvek nije ovladalo bazičnim pojmovima, neophodno je obratiti se lekaru koji će ga uputiti  logopedu na adekvatnu govornu terapiju, ili preduzeti neke ozbiljnije mere.

Prateći životni put osamdesetoro dece, dvoje profesora sa Univerziteta u Pensilvaniji tokom petnaest godina pomno su beležili sve informacije o njima. U trenutku kad im je bilo dve godine, polovina ispitanika imalo je problema u govoru, ali normalan razvojni potencijal u svim drugim oblastima. Kada su napunili sedamnaest godina, adolescenti iz ove grupe imali su prosečan vokabular, ali su rezultati njihovi pričljivijih vršnjaka ipak bili mnogo bolji. Najlošije rezultate postigli su u zadacima koji su zahtevali upotrebu verbalne memorije, odnosno slušanju  i ponavljanju reči, rečenica i brojeva.

U svakom slučaju, stručnjaci za ovu oblast preporučuju roditeljima da budu uz svoju decu u periodu kada uče da pričaju, jer je direktna međuljudska interakcija presudna u ovoj razvojnoj fazi kada se dete trudi da dešifruje tajnu govora.