Da li je modna industrija poslednje, romantično uporište apsolutne slobode? (FOTO)

I dok su trendovi u modi ciklični, a svako vreme ima svoju garnituru supermodela, simbioza mode i cigarete je izgleda neprolazna. Iako se ostatak sveta polako rešava ove navike, modna industrija ipak - ne odustaje. Zašto? Pa verovatno zato što je glamurozno, i što ljudi iz modne industrije – vole da provociraju

I dok su transferi kreativnih direktora između najvećih modnih kuća, gotovo uzbudljiviji nego između fudbalskih klubova, nova lica preko noći postaju zvezde, a pistom danas šetaju plus sajz modeli, devojke u burkama, influenseri sa društvenih mreža i obični ljudi, jedna od retkih konstanti modne industrije i pored svih kontraverzi jeste da moda ostaje – najliberalnija industrija na svetu.

Nekadašnju titulu "trinity" modne industrije koji su činile Naomi, Kristi i Linda, u februaru prošle godine nezvanično su od čuvenih supermodela preuzeli supermodeli današnjice – Kendal Džener i sestre Hadid – Điđi i Bela. I kao što je čuvena naslovnica Stivena Mejzela sa originalnim "trinity" sastavom bila moćno crno belo oličenje ženske emancipacije i editorijal kontraverznog LOVE magazina u crno beloj tehnici podjednako moćno prikazuje trinity današnjice – u zavodljivom rublju i sa cigaretom u ruci. Jer cigareta je i dalje jedan od onih rekvizita bez kojih ne možete da zamislite pojam supermodela.

I dok su trendovi u modi ciklični, a svako vreme ima svoju garnituru supermodela, simbioza mode i cigarete je izgleda neprolazna. Iako se ostatak sveta polako rešava ove navike, modna industrija ipak - ne odustaje. Zašto? Pa verovatno zato što je glamurozno, i što ljudi iz modne industrije – vole da provociraju. Tako je na pariskoj reviji modnog giganta Louis Vuitton 2011, neprolazna ikona i inspracija modnog sveta – neukrotiva Kejt Mos, zapalila cigaretu na pisti i prošetala sa njom, upravo na dan kada se u njenoj domovini obeležava – Dan bez duvanskog dima. U odbranu Kejt, kao mnogo puta do tada stala je cela industrija, a među prvima tadašnja saradnica Voga, Harijet Kvik (Harriet Quick), koja je je izjavila: "To je samo moda. Moda voli da to radi - da provocira. To stvarno ne šalje nikakvu poruku. Ali, da, postoji nešto u pušenju jer odlično funkcioniše na ekranu ili fotografiji. Ono ispunjava sliku, daje uticaj."

Ovaj, očigledno omiljeni modni rekvizit, još uvek nije proteran iz editorijala i modnih pista pod parolom umetničke slobode, ali iz backstejdža ipak jeste. Zato su se nekada kultne fotografije iz bekstejdža Roksan Lovit, kasnije prebacile na ulice gde je podjednako vešto umetničko oko Skota Šumana i streetstyle fotografa mnogo puta uhvatilo gotovo editorijalske momente dugonogih lepotica. Poslednja u nizu revija gde se o atmosferi u bekstejdžu pričalo skoro isto koliko i o onome što je predstavljeno na pisti bila je revija kultnog Ralph Laurena-a, kojim je obeleženo 50 godina njegove karijere. Da nova generacija supermodela sledi primer svojih koleginica i osim moći transformacije zna i tajnu vezu izmenju mode i duvana, pokazala je nezvanična naslednica upravo Kejt Mos – Vitorija Cereti.

Mlada Italijanka, jedna od zvezdi revije u njujorški bekstejdž donela je novi trend - IQOS. Baš kao i Kejt i Vitoria je miljenica visoke mode, a za razliku od ostalih supermodela današnjice ima karijeru koju je izgradila sama, bez pomoći moćne porodice i etikete nepo-modela. Da Vitorija, ipak nije jedina koja je usvojila ovaj revolucionarni proizvod bez duvanskog dima, i da se ne radi o prolaznom trendu i slučajnom kadru, ubrzo je potvrdio i bakstejdž još jedne revije koju je modni svet sa nestrpljenjem isčekivao ove godine – Dolce&Gabbana. Milanski bekstejdž vrveo je od svega i svačega – stilista, šminkera, modela, legend industrije, influensera, a trend IQOS-a nastavio je Mariano Di Vajo, koji je poput kompletnog trendsetera -  trend u duvanskoj industriji doneo i u modni svet.

Da li će ljubav modne industrije i IQOS-a biti podjednako jaka i istrajna kao i cigareta i mode, ostaje da se vidi. Ipak jedno je sigurno - modna industrija kao romantično uporište apsolutne slobode među prvima će uvek prigrliti svaku promenu koja nosi epitet revolucije, a ovaj proizvod to svakako jeste.

(Telegraf.rs)