Bilo ga je sramota majke, a onda je ona umrla i ostavila mu pismo... I sada se GORKO KAJE

Mrzeo je svoju majku i bežao od nje. Bilo ga je sramota jer ona nije imala oko. Nakon njene smrti dobio je pismo... ali kasno je - nje više nema

Ona sve prašta. Majka. Jedina osoba koja nas bezuslovno voli i oprašta nam sve loše što kažemo ili učinimo. Na internetu se pojavila ispovest čoveka koji je lekciju o majčinskoj ljubavi naučio tek kada je njegova majka preminula, a kako će se osećati do kraja života, pročitajte u njegovoj priči od koje u grlu staje knedla.

Preporučujemo

Poštujte svoje roditelje da bi vaša deca poštovala vas! Posle ovog videa sve će vam biti jasno

Vaša majka vam verovatno nije rekla ništa od ovih stvari, a kad ih čujete - poželećete da je ODMAH zagrlite

"Hteo sam da umre.

Mrzeo sam je, bila je sramota za nas. Ona je u mojoj školi kuvala hranu za učenike i učitelje. Jednog dana moja majka ušla je u razred da me pozdravi. Kasnije su me prijatelji zbog toga zadirkivali. Bilo me je sramota. Skoro da sam propao u zemlju i želeo sam da moja majka jednostavno nestane. Kad sam je ponovo video, rekao sam joj da me sramoti i da je bolje da umre.

Moja majka nije ništa odgovorila, samo me je nemo gledala. Nisam zastao ni trenutak da razmislim o tome šta sam joj rekao, bio sam toliko ljut. Nije mi bilo briga za njena osećanja. Samo sam želeo da ode od kuće i da je nikada više ne vidim. Učio sam puno i teško, pa sam tako dobio priliku da odem u Singapur na studije. Tamo sam se oženio, kupio kuću i dobio decu. Bio sam srećan i zadovoljan svojim životom.

Ali majka mi je jednog dana došla u posetu. Nije me videla godinama, niti je ikada videla svoje unuke. Pojavila se na vratima, a moja deca su počela da je ismevaju. Vikao sam na nju: 'Kako si se usudila da dođeš u moju kuću da mi plašiš decu? Odmah idi odavde!'

Moja majka je samo tiho odgovorila: 'Izvinite, mislim da sam pogrešila kuću', i nestala...

Nakon nekoliko godina dobio sam pismo. Pozvan sam na godišnjicu mature. Ženi sam rekao da idem na poslovni put. Posle proslave svratio sam do svoje rodne kuće iz čiste radoznalosti. Kada su me videli, meštani su mi rekli da je umrla.

Nijednu suzu nisam pustio. Predali su mi jedno pismo, za koje su mi rekli da je od nje.

'Sine moj dragi, mislila sam na tebe sve vreme. Izvini što sam došla do tvoje kuće i preplašila tvoju decu. Bilo mi je drago kada sam čula da si uspeo u životu. Žao mi je sto sam ti uvek bila teret i sramota. Vidiš, kada si bio dete, dogodila se jedna nesreća u kojoj si izgubio oko. Kao majka nisam mogla podneti da odrastaš bez jednog oka. Doktori su te pregledali i rekli mi da je nemoguće da ikada progledaš. Ja sam ti onda dala jedno svoje oko. Bila sam ponosna jer će moj sin gledati i videti svet za mene.

S ljubavlju, uvek uz tebe,

Tvoja majka'"

(Telegraf.rs)