Brinula sam o sestri koja ima rak, a onda se meni desilo nešto nezamislivo i zamalo mi ubilo volju za životom
Njena životna priča će vam naterati suze na oči
Kjara Ču (32) je samo jedna od devojaka koja se bori sa opakom bolešću kakva je rak. Međutim, njena tragična priča nije uspela da joj ubije volju za životom. Danas je ona primer mnogim osobama koje treba da istraju u istoj borbi.
Žene, ne ignorišite ove signale, jer možda bolujete od SMRTONOSNOG RAKA koji može da se izleči!
Kjara se još pre tri godine suočila sa karcinomom kada je njenoj sestri dijagnostikovan rak mozga. Tada nije ni pomislila da će upravo ona biti još jedan oboleli od te grozne bolesti.
Ovo je njena priča.
- Da ste me onda pitali koja je moja priča o raku, rekla bih vam mi je jako teško da izbalansiram posao i brigu o bolesnoj sestri i da sam slomljena. Danas je to nešto sasvim drugačije, ali se u meni rodila neverovatna snaga - počinje priču Kjara.
- Napokon mogu da pričam o svemu, jer se 4. februara navršilo tačno šest meseci otkako sam u remisiji, odnosno od momenta kad mi je doktor rekao da je bolest u mirovanju.
Sve je počelo pre tri godine kada je mojoj sestri pronađen tumor na mozgu koji je bio veličine pesnice. Saopšteno nam je da mora na hitnu operaciju, jer ima rak. Bilo mi je strašno, jer nisam znala da li ću moći da joj pomognem. Nekako sam uspela da se organizujem i da uklopim posao i brigu o njoj, sve dok zajedno nismo uspele da prebrodimo lečenje i dok nismo saznale da je sasvim dobro.
Nažalost, u oktobru 2015, rak joj se opet vratio i to samo nedelju dana pošto je naš otac podvrgnut teškoj operaciji srca, pri čemu mu je ugrađen bajpas. Mislila sam da neću izdržati i da mi se ceo svet ruši.
Stegla sam zube i ponovo se organizovala, ali ovaj put da budem dvostruka dadilja i dobar radnik na poslu.
Taman kad sam se uhodala, dogodilo se nešto nezamislivo - otkriven mi je rak. Da, za samo dva meseca od negovateljice sam postala ona kojoj je potrebna nega, i to kakva.
Naime, u decembru 2015. doktori su ustanovili da bolujem od limfoma koji napada B limfocite i podvrgnuta sam jakoj hemoterapiji.
Odjednom sam sve mogla! Organizovala sam se da uklopim posao i zakazane hemoterapije. Htela sam i dalje da budem tu za moju sestru, ali i oca. Dobro sam podnosila novonastalu situaciju, jer mi se odjednom rodila neviđena snaga.
Ne mogu da kažem da nisam bila tužna i da nisam padala u depresiju, jer je poražavajuća i sama pomisao da mogu da izgubim glavu i da ću definitivno izgubiti kosu.
Ipak, rešila sam da budem pozitivna. Stavila sam sebe na prvo mesto, ali nisam zanemarila ni one koje volim.
Počela sam od toga što sam prihvatila da ću uskoro biti ćelava. Isprobavala sam razne frizure dok sam još imala kosu i čekala sam momenat da sama obrijem glavu. Preuzimanje odgovornosti je samo jedna u nizu stvari koje vas oslobađaju stresa. Činjenica da ja odlučujem o tome kako ću izgledati mi je pomogla da kasnije budem gotovo ponosna na to što sam ćelava, odnosno na to kako mi baš ova "frizura" stoji.
Ni hemoterapija me nije oslabila, jer sam mislila samo na to da moram da budem dobro.
Na kraju, o meni niko ne može da brine i ne treba. Ja sam najstarija i sve mogu sama. Tako sam navikla i srećna sam zbog toga, jer me to vuče napred - završava svoju priču Kjara.
Ona je danas uzor mnogim osobama obolelim od raka, zbog toga što je pokazala da pozitivan stav rešava svaki problem.
Pogledajte zbog čega često oboljevaju od raka ljudi u Srbiji.
(Telegraf.rs)