DNEVNIK JEDNE MAME: Ja sam obožavala sneg, a dete držim pod staklenim zvonom!
Kad vidite crveni nosić, rumene obraščiće i slince otegnute do gornje usne, sve vredi, obriši i teraj dalje
Dok sam bila dete, obožavala sam zimu i sneg. Raspust, pogotovo, jer se ne ide u školu. Ceo dan si napolju, uletiš unutra da se malo "povratiš" od hladnoće, samo dok utrnule prste ponovo počneš da osećaš i juriš napolje opet. Grudvanje, sankanje, klizanje, izbor veliki, pa nam je dan bio kratak.
Preporučujemo
Osušite cipele mokre od snega očas posla uz pomoć stvari koju kupujete svaki dan (VIDEO)
OVO NIJE OBIČAN TERMOS ZA KAFU: Kada vidite šta može, odmah ćete poželeti da ga imate (VIDEO)
Magija ledenog januara širom sveta
Sad kad sam "porasla", iz nekog razloga nisam neki ljubitelj zime. Jeste, idilično je kad vidite onaj prvi, još neugaženi sneg kako se cakli... Ali, nema ništa gore od žurbe da stignete na posao i šlajfovanja u snegu, prljavom i bljuzgavom.
Za nama, pričam o generaciji sedamdeset i neke, malo mlađima ili starijima, sigurno nisu trčali roditelji, babe ili dede, da nam brišu nos i svaki čas nas pitaju da li nam je hladno. I šta nam je falilo? Nego su nas puštali napolje, očekujući da dođemo kući na ručak. Tamo nas nisu čekale igrice ni telefoni, već crtani u 19.15 na Prvom programu RTS-a.
Iz nekog razloga, meni još uvek nepoznatog, svoje sedmogodišnje dete sam, u početku, gledala da "poštedim" te zime i snega. Prehladiće se, "ljubi ga majka", nakvasiće noge, upašće mu sneg za vrat, u čizmu ili rukav, pa će tako mokar ostati na minusu, pa će dobiti zapaljenje pluća i sve tako nešto. Dok je bio mali (manji?) imali smo skafander, milina jedna. Možeš da ga ubaciš u sneg i valjaš u njemu! Kad ga skineš, suv.
Onda počnem da uvažavam i njegovo mišljenje, a njemu se to "odelce" baš i ne sviđa. Štaviše, uvek sam se pitala, tako malecko, a već zna da ne želi da nosi kapu, recimo?! Ni rukavice nismo baš voleli, dugo.
Pravi je uspeh naterati danas sedmogodišnjaka da izađe napolje, bila zima ili ne. Uz sve crtaće na TV-u, kompjutere, tablete, lap-topove, mamine i tatine telefone i kruženje od jednog do drugog, ko želi napolje da se mrzne?
Ali, kada jednom izađemo napolje, onda ne želimo da uđemo unutra. U blizini zgrade gde živimo je crkva, koja je izgrađena na brdašcetu. Milina jedna za klince! Sanke, "klisko" ili samo sopstveni tur. Ko šta voli!
I ako je baš hladno, kao ovih dana, izađemo dva-tri puta, a ostanemo kraće. Jeste gnjavaža navlačiti sve ispočetka, "trontati se", pa vam treba nekoliko minuta da se spremite.
Ali, vredi! Kad vidite crveni nosić, rumene obraščiće i slince otegnute do gornje usne. Obriši i teraj dalje.
(Telegraf.rs)