Kad bi jedna ETIKETA mogla da govori, njena priča bi vas ostavila u šoku i suzama (FOTO)

Na etiketi odeće koju kupite neke stvari nikada nećete moći da pročitate. Ovo je samo delić te tužne i neispričane priče

Poslednjih godina neki artikli imaju toliko velike etikete, da su nekad teže i maltene veće i od samog artikla. Izgledaju kao blokčić. I na njima su uglavnom korisne informacije - veličina, vrsta tkanine, zemlja porekla, temperatura na kojoj se peru i peglaju. I to je to. No, da li ste se ikada zapitali šta na etiketi ne piše?

75.000 DECE NA IVICI SMRTI ZBOG GLADI: Četiri miliona ljudi u Nigeriji NEMA šta da JEDE

Umesto kažnjavanja neposlušnih đaka, ova škola radi nešto sasvim drugačije. Rezultati su ZADIVLJUJUĆI

Zamislite da kupite komad odeće na čijoj etiketi piše ovakav tekst: "100 posto pamuk. Proizvedeno u Kambodži, izradio Behnam, star devet godina. On svako jutro ustaje u pet sati i ide u fabriku tekstila u kojoj radi. Noć je kad ide na posao, noć je kad se vraća sa posla. Oblači se lagano jer je temperatura prostorije u kojoj radi 30 stepeni Celzijusovih. Prašina u sobi skuplja mu se u nosu i ustima. Provešće celi dan gušeći se kako bi zaradio manje od jednog dolara. Maska bi kompaniju koštala manje od 10 centi. Etiketa ne sadrži celu priču."

Džempere i jakne s takvim etiketama prošle godine je predstavila kampanja "Etiketa ne sadrži celu priču" humanitarne organizacije "Canadian Fair Trade". Organizacija se bori za objavljivanje cele istine na etiketama nakon što je 2013. godine u Bangladešu poginulo 1.100 ljudi koji su se nalazili u fabrici "Rana Plaza" kada se čitava zgrada srušila.

Huffington Post je odlučio da podseti na ovu kampanju i priču o modernim robovima, o nekoliko stotina njih od miliona potplaćenih, izrabljivanih, zlostavljanih i mučenih širom sveta.

U SAD je, osim sastava odevnog predmeta, na etiketi obavezno navesti i zemlju porekla, kako bi kupci znali da li je njihov komad odeće izrađen u neljudskim uslovima i postati svesniji izrabljivanja ljudi i dece.

(Telegraf.rs)