1,85 m! Zapamtite ovaj broj!
Ako je osoba zaražena gripom udaljena od nas 1,85 metara, moći će da nam prenese bolest. Zato treba da smo bar dva metra dalje od nje. Ali to nije dovoljno da bismo bili zaštićeni
Svake zime, ista priča. Dovoljno je da neko u našem okruženju jednom kine, pa da počne pakao zvani grip, koji može da potraje danima, pa čak i nedeljama. Ali, sve se to može sprečiti već sada, samo ako znate kako i uradite neke stvari na vreme.
Nuklearna magnetna rezonanca u BEL MEDIC-u
Koga najviše ugrožava grip?
Grip je akutna infekcija koju izazivaju različiti sojevi virusa gripa i javlja se svake zime. Neki smatraju da je grip samo neprijatnost, a nije tako. Grip je ozbiljna bolest i od komplikacija ove virusne infekcije u svetu godišnje umre između 300.000 i 500.000 ljudi. Pod posebnim rizikom su trudnice, mala deca, starije osobe lošijeg zdravstvenog stanja i hronični bolesnici. Kod njih postoji opasnost od teških infekcija, pa čak i smrti.
Kako se grip prenosi?
Kapljičnim putem, što znači da inficirana osoba govorom, kašljanjem i kijanjem u okolinu izbacije kapljice tečnosti u kojima su virusi. Osobe u njihovoj blizini udišu te kapljice zajedno sa virusima. Kapljice dospevaju i na ruke, lice, odeću i ostale stvari koje oni koriste, što je takođe način širenja zaraze.
Kako da razlikujemo grip od prehlade?
Prehlada je blaga bolest disajnih puteva koja traje najviše nekoliko dana, dok grip traje najmanje 7 dana, a često i duže. Kod zdravih osoba grip uglavnom traje 3-4 dana i ima blage simptome, ali može biti i izuzetno teška bolest praćena brojnim komplikacijama poput upale pluća i drugih.
Koji su simptomi gripa?
Najčešće su to nagli porast temeperature, kašalj, bol u grlu, bolovi u mišićima, glavobolja, groznica i slabost.
Kako nas štiti vakcina protiv gripa?
Ona stvara imunitet protiv infekcija tako što se u organizam injekcijom unose veoma male količine oslabljenih ili umrtvljenih oblika virusa. Uneti virus podsiče imuni sistem da stvara antitela. Za to je organizmu potrebno dve do tri nedelje, tako da vakcina počinje da nas štiti tri nedelje nakon što smo je primili. A štiti nas tako što antitela prepoznaju viruse i efikasno ih uništavaju.
Kada je najbolje da se vakcinišemo?
Najbolje vreme za vakcinaciju su oktobar i novembar. Vakcina se prima samo jednom u sezoni izuzev kod dece mlađe od 3 godine koja primaju dve doze vakcine.
Može li vakcina ipak da nam naškodi?
Komplikacije izazvane vakcinom su jako retke, a i kada do njih dođe, one su blage i prolazne. Mogu se pojaviti crvenilo, bol i otok na mestu davanja, blago povišena temperatura, glavobolja, bolovi u mišičima, kašalj, promuklost. Veoma retko mogu nastati neurološke komplikacije.
Koliko je vakcina efikasna?
Nijedan lek ne garantuje efikasnost 100%, pa ni vakcina protiv gripa. Rezultati pokazuju da je vakcina protiv gripa efikasna u 50-70%, zavisno od soja virusa i starosti osobe. Dakle, i osobe koje se vakcinišu mogu da obole od gripa, ali onda je to znatno blaži i lakši oblik bolesti. Ako se većina članova društvene zajednice vakciniše, bolest ne može da se širi, pa je tako zaštita svih građana bolja. Tako su posredno zaštićene čak i osobe koje ne mogu da se vakcinišu.
Kakvu vakcninu ima Bel Medic?
Bel Medic ima Vaxigrip vakcinu protiv gripa Francuskog proizvođača Sanofi Pasteur. Vakcina je pripremljena u skladu sa preporukom Svetske zdravstvene organizacije i štiti od 3 soja virusa, od kojih će jedan najverovatnije biti uzročnik gripa.
Kako još možemo da se zaštitimo od gripa?
Veoma je važno održavanje higijene. Perite ruke redovno i temeljno, bacajte upotrebljene papirne maramice, provetravajte prostorije i izbegavajte kontakt sa osobama koje imaju grip.
Ko treba da se vakciniše protiv gripa?
- Osobe sa hroničnim bolestima (hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP ), astma, šećerna bolest, hroničmna srčana i bubrežna oboljenja, oboljenja jetre i dr.)
- Osobe starije od 65 godina
- Osobe koje žive sa ili neguju bolesnike sa visokim rizikom od teških komplikacija gripa
- Osobe koje profesionalno dolaze u kontakt sa velikim brojem ljudi (nastavnici, zdravstveni radnici, poštanski i bankarski službenici, prodavci...)
(Telegraf.rs/ PR)