NIJE ŠALA: Prolećni umor leči se popodnevnom dremkom!
Pojavom prolećnog umora - kog karakterišu pospanost, nedostatak koncentracija, malaksalost, osećaj bezvoljnosti i brzo umaranje – organizam se brani od opterećenja i štiti od posledica preteranog napora
Prolećni umor je za neke ljude realna smetnja i prepoznat je kao medicinski fenomen ali, zbog neodređenosti simptoma, ne može se klasifikovati niti kao bolest niti kao poremećaj.
Umor je sveprisutna pojava, međutim o mehanizmu njegovog nastanka postoje brojne nedoumice. Prema jednoj od teorija umor nastaje jer se u toku rada nakupljaju razgradni produkti metabolizma, troše zalihe kiseonika i hranjivih materija, dok po drugim ključnu ulogu u nastanku umora ima centralni nervni sistem.
Uopšteno govoreći, umor je prateća pojava svake naše aktivnosti, a u odnosu na aktivnost koja ga je izazvala umor se često deli na psihički kada je uzrok intelektualni rad i fizički koji je posledica fizičkog rada. Ova podela umora prilično je nespretna jer se nije moguće postaviti jasnu granicu između intelektualnog i fizičkog rada pa zato, kada se govori o vrstama umora, mnogo je preciznija podela na akutni i hronični umor.
Akutni umor nastaje kao posledica intenzivne aktivnosti i posle odmora, nestaje, a kada umor traje duže od pola godine i ne prolazi posle odmora govorimo o sindromu hroničnog umora. Najčešći uzroci hroničnog umora su anemija, hipotireoza (usporen rad štitne žlezde koja je odgovorna za regulaciju brzine metabolizma), urinarne infekcije, neuravnotežena ishrana, nedovoljan unos vode, nedostatak sna, dijabetes, bolesti srca , depresija...