Da li su mršavi ljudi pametniji od debeljuca?
Ishrana, nedostatak kretanja, metabolizam... sve su to razlozi zbog kojih su ljudi gojazni, ali ovaj je najinteresantniji do sada
Možda zvuči neverovatno, ali gojaznost ima veze s pamćenjem, tačnije, epizodnim pamćenjem.
Preporučujemo
Ova biljka je dostupna svima, a niste imali pojma da leči teške bolesti
Pritisnite ovu tačku, udahnite duboko i rešićete problem koji vas muči skoro svaki dan (VIDEO)
Ako ovo jedete, smršaćete očas posla!
Istraživanje sprovedeno na 50 dobrovoljaca pokazalo je da je gojaznost povezana sa lošijim "epizodnim pamćenjem", zahvaljujući kome se osoba seća scenarija iz prošlosti s početkom, sredinom i krajem. To je prirodan oblik pamćenja jer mozak na taj način lakše slaže sećanja, a osoba svoj život vidi kao hronološki sled događaja koje deli u poglavlja s obzirom na najvažnije događaje i prekretnice, prenosi Klix.
Epizodno pamćenje je vrsta dugoročnog pamćenja koje se formira u delu mozga pod nazivom dorzalni hipokampus, a zaslužan je za autobiografska sećanja, na primer, sećanje na poslednje druženje s prijateljima, ali i poslednji konzumirani obrok.
Stručnjaci za gojaznost sve češće proučavaju vezu između dorzalnog hipokampusa i epizodnog pamćenja jer se smatra da ima važnu ulogu u regulaciji ishrane.
Rezultati istraživanja pokazali su da je kod gojaznih ljudi sećanje na nedavni obrok manje snažno, zbog čega češće posežu za novim. U testu pamćenja učestvovalo je pedeset osoba čiji je indeks telesne težine iznosio od 18 (zdrava težina) do 51 (vrlo gojazne osobe). Trebalo je da "sakriju" predmete u različite vremenske periode i u različite situacije prikazane na kompjuterskom ekranu. Kasnije se od njih tražilo da se prisete šta su sakrili, kada i gde.
Gojazne osobe imale su za 15 odsto slabiji rezultat od mršavijih ispitanika iz istraživanja. Kod osoba s većim indeksom telesne težine primećena je slabija slikovitost kada je o pamćenju reč, ali nisu ništa zaboravile, rekla je za BBC dr Lusi Čeke sa Univerziteta u Kembridžu. Istraživanje upućuje na to da slabije sećanje na nedavno konzumiran obrok koji ostavlja slabiji trag u pamćenju debljih ljudi verovatno utiče i na njihovu slabiju sposobnost regulisanja količine hrane i obroka kasnije, zaključuje dr Čeke.
Hormon gladi ima veliku ulogu u tome koliko hrane unosimo u organizam, a od ranije je poznato da na to utiče i naš mozak. Uočili smo mehanizam po kom debljina podstiče samu sebe, kaže dr Čeke i dodaje da je koncentrisanost na hranu prisutna kod svih ljudi, ali da je izraženija kod gojaznih.
(Telegraf.rs)