Nikada nećete pogoditi čemu služi REVER na sakou ili kaputu!
Svi znamo šta je rever, ali retko ko se zapita kako to da je uopšte nekom palo na pamet da presavije parče krutog štofa i još da se to do te mere primilo, da je u modi već vekovima. Saznajte kako je rever došao do naših kaputa i odela, niotkuda
Svima nam je poznato da neki odevni predmeti imaju revere. To su sakoi, kaputi, žaketi, i neke vrste košulja, a da li ste se nekad zapitali čemu služe?
Postoji i ona čuvena pesma od Saše Matića, koja kaže: "Ruzmarin još nosim na reveru...", što implicira da je rever zgodno mesto za neki simbol, kao što je ruzmarin za venčanje, ili neka druga biljka, a reveri vojnih šinjela mogu da se pune raznoraznim ordenjem.
Postoje teorije da su reveri tako i nastali, kao mesta za ordenje, međutim, istina je drugačija. Reveri su posledica razvoja mode 19. veka, a pre toga su imali skroz praktičnu svrhu.
Reveri su nastali tako što su kaputi u 17. veku, iz praktičnih razloga (zbog zime), dobili neku vrstu okovratnika koji se nadovezuje na jednu stranu kaputa. Kada je bilo hladno, okovratnik se kopčao kako bi zaštitio vrat, a kada je toplo ili kad biste ušli unutra (tada je sobna temperatura verovatno bila 15° C), okovratnik bi se otkopčavao. Međutim, tu se umešala moda. Bilo je neelegantno da taj okovratnik tako visi kad je otkopčan, pa se on presavijao na pola i kopčao negde na ramenu. Onda se pojavio i problem simetrije, pa se deo druge strane kaputa takođe presavijao.
Ostalo je tok istorije mode. Kad smo već presavili okovratnike zajedno sa stranom kaputa, krojači su se potrudili da to urade što lepše, pa je tokom 19. veka postojalo nekoliko varijanti revera koje su smenjivale jedna drugu. Vremenom se prvobitna funkcija izgubila i u tu svrhu danas nosimo šaleve i rolke.
Reveri su ostali kao arhaizam, kao repovi prošlosti koji se vuku po modnim pistama i dan danas, iako niko ne zna otkud oni uopšte tu.
(Telegraf.rs)