Majka (36) koja je umrla od raka dojke, ostavila je snažnu poruku koja je dirnula sve!

Ova žena je svima nama ostavila snažnu poruku koju bi trebalo ozbiljno da shvatimo. Nismo ni svesni koliko smo srećni zbog svakog dana života koji imamo

Heder MekManami, žena snažnog duha, iz jednog malog američkog gradića, umrla je 15. decembra u 36. godini, nakon više od dve godine borbe s rakom dojke.

Preporučujemo

Ipak, na Fejsbuku se i dalje mogu pročitati njene reči, jer je uoči smrti zamolila svog supruga Džefa da nastavi da objavljuje poruke.

Tako je Džef samo koji sat nakon njene smrti objavio pismo koje je svima ostavila, a koje je toliko dirnulo brojne ljude na socijalnim mrežama, da su ga preneli i mnogi svetski mediji.

Ovo je njena poruka:

"Dakle... imam dobre i loše vesti. Loša vest je, očigledno, da sam mrtva. Dobra vest je, ako ovo čitate, da vi to definitivno niste (osim ako u zagrobnom životu ne koristite internet).

Da, grozno je. Grozno je više nego što to reči mogu opisati. Ali mi je tako prokleto drago da sam živela život ispunjen ljubavlju, veseljem i neverovatnim prijateljima.

Sretna sam što mogu iskreno da kažem da nemam za čime da žalim i da sam svakim atomom svoje snage živela život punim plućima. Sve vas volim i svima vam hvala na ovako divnom životu.

Ma koja vas religija tešila, srećna sam što je imate. Kako bilo, poštujte da mi nismo religiozni ljudi. Molim vas, ne govorite Brian da sam u raju. Ona će to shvatiti kao da sam odlučila da odem negde drugde i da sam je ostavila. U stvarnosti, učinila sam sve da budem uz nju i nigde, NIGDE, ne bih bila radije nego uz nju i Džefa.

Nemojte je zbunjivati i navoditi je, makar na sekund, da pomisli da to nije istina. Jer nisam u raju. Tu sam. Samo nisam više u j****** telu koje se okrenulo protiv mene.

Moja energija, moja ljubav, moj smeh, sve te neverovatne uspomene, sve je to još uvek tu s vama.

I, molim vas, ne mislite na mene s tugom. Smejte se, imajući na umu da smo se sjajno zabavljali zajedno i da je bilo čudesno. J***** mrzim da rastužujem ljude.

Volim da zasmejavam ljude više od ičega, pa radije nego da razmišljate o tragičnom kraju moje priče, smejte se sećanjima koja smo zajedno stvorili i dobrim vremenima koja smo provodili.

Molim vas, pričajte Brian priče tako da zna koliko je volim i koliko ću uvek na nju biti ponosna. Jer ništa mi nije draže nego da budem njena majka. Svaki trenutak s njom je bila sreća kakvu nisam mogla ni da zamislim dok nije ušla u naše živote.

I ne govorite da me je rak porazio. Jer rak mi je možda uzeo veliki deo toga, ali ljubav, radost i nadu nikada nije. Nije to bila bitka, to je jednostavno bio život u kojem su stvari često brutalno nasumične i nepravedne i tako to naprosto ponekad biva.

Prokletstvo, nisam poražena. Jer način na koji sam godinama živela s rakom držim za prilično veliku pobedu. Imajte to uvek na umu.

I najvažnije, bila sam neverovatno srećna što sam provela više od decenije sa ljubavlju svog života i s mojim najboljim prijateljem, Džefom. Prava ljubav i srodne duše postoje.

Svaki dan uz Džefa je bio pun veselja i ljubavi. On je istinski najbolji muž u svemiru. Uz svo to sranje od raka, on nikada nije dizao ruke i kada je tako puno ljudi htelo da pobegne.

Čak i kroz najgore dane koje možete zamisliti, uvek smo zajedno pronalazili put do toga da se smijemo. Volim ga više od života i zaista verujem da je ljubav poput te toliko posebna da će živeti večno.

Vreme je najvrednija stvar na svetu i neverovatno sam zahvalna što sam život tako dugo provodila uz Džefa. Džefe, volim te.

Brijana je naša ljubav u koju je udahnut život i slama mi srce to što moram da kažem zbogom. Ako je sve ovo tebi tek upola tužno koliko je meni, slama mi srce iznova i iznova, jer je zadnja stvar na svetu koju sam ikad htela da napravim jeste da te učinim tužnom.

Nadam se da ćeš s vremenom moći da razmišljaš o meni i pritom se smejrš, jer smo imali život koji oduzima dah.

Guglaj "Kvantnu mehaniku duše" i znaj da je i naučno dokazano da ću na neki način biti uvek uz vas. Znam da ću, ako se na trenutak zaustaviš i pogledaš dovoljno snažno, biti tu (na najmanje moguće jeziv način). Ti si moj svet i volela sam svaku sekundu s tobom više nego što to reči mogu da opišu.

Prijatelji, volim vas sve i zahvaljujem vam najdivnijem životu. I hvala svim mojim divnim lekarima i medicinskim sestrama koji su na neverovatan način brinuli o meni.

Uopšte ne sumnjam da su učinili sve što je bilo u njihovoj moći. Svojim prijateljima iz dubine, dubine srca želim duge i zdravljem ispunjene živote, te se nadam da će doživeti istu zahvalnost za dar svakoga dana kao što sam ja.

Ako budete išli na moju sahranu, napravite takav račun u lokalu da budem na vas ponosna. Dovraga, razvalite pesmu "Keg on My Coffin" i plešite na šanku za mene.

Slavite lepotu života, zabavljajte se, jer znate da to želim i da verujem da ću, na neki čudan način, pronaći put da se zabavljam s vama (znate koliko mrzim da propustim zabavu).

Radujem se tome što ću progonti (kao duh) svakog od vas, pa ovo i nije toliko zbogom koliko - vidimo se kasnije.

Učinite mi uslugu i svakog dana na par minuta razmišljajte o tome koliko je krhka avantura taj naš ludi život. I ne zaboravite da je svaki dan važan."

(Telegraf.rs / Dnevnik.hr)