NIJE SLANINA NAJGORA: I od ovih 116 stvari možete da dobijete rak! (VIDEO)
Budući da je sve više materija karcinogeno i da čovek više ne može da zna šta sme a šta ne sme da jede, donosimo vam listu svih štetnih materija i aktivnosti koje izazivaju rak
Nakon što je u ponedeljak svetom odjeknula vest da su slanina, šunka i kobasice kancerogene, mnogi su s pravom pomislili da više ništa ne smemo da jedemo i da sve izaziva rak.
Ali, kako bi nam pomogli u ovoj nedoumici, Međunarodna agencija za istraživanje raka napravila je listu od 116 materija i aktivnosti koje dokazano izazivaju rak, a na listi se ne nalazi crveno meso (koje samo "verovatno izaziva rak").
SLANINA KOJU JEDEMO JE PREPUNA OTROVA: A salame su pune TEŠKIH METALA!
Lista se deli na tri dela, "izloženost kancerogenima", "mešavina kancerogena" i "agensi"
Izloženost kancerogenim materijama
1. Pušenje duvana: Najučestaliji oblik konzumacije duvana je uvlačenje dima cigarete, a o opasnostima pušenja već je odavno sve rečeno. Inače, duvan se konzumira još od 5.000.-3.000. godine pre nove ere, kada je u Južnoj Americi započeo uzgoj ove biljke.
2. Solarijum: Solarijumi i solarijum sijalice su sprave koje pomoću ultraljubičaste radijacije pomažu pri dobijanju tamnog tena, ali u isto vreme čoveka preterano izlažu UV radijaciji koja izaziva rak, kataraktu i prerano starenje kože.
3. Proizvodnja aluminijuma: Povećan rizik oboljenja od raka pluća i bešike zabeležen je kod radnika u fabrikama za obradu aluminijuma. Duža izloženost isparenjima hemikalija i katranu kamenog uglja može da izazove rak.
4. Arsenik u vodi: Izuzetno otrovna hemikalija koja se koristi u proizvodnji pojedinih legura može završiti u zalihama vode, a arsenik dokazano izaziva rak kože i povezuje se s rakom jetre, pluća, bubrega i bešike.
5. Proizvodnja auramina: Auramin se koristi kao antiseptik, ali i kod proizvodnje boja. Studija je pokazala da je velik broj tumora bešike kod muškaraca koji se bave proizvodnjom auramina, povezan se udisanjem štetnih agenasa tokom procesa proizvodnje.
6. Proizvodnja i popravka obuće: Povezana je sa povećanim rizikom oboljenja od raka nosa i leukemije, a razlog je izloženost benzenu i ostalim rastvaračima. Doduše, ovaj rizik znatno zavisi od trajanja i nivoa izloženosti.
7. Čišćenje dimnjaka: Odžačari, zbog izloženosti čađi i prašini, obolevali su od posebnog oblika raka koji čak nosi i naziv "dimničarski rak".
8. Gasifikacija uglja: Istraživanja pokazuju da radnici koji dolaze u dodir sa ugljenim gasom, češće oboljevaju od raka pluća.
9. Destilacija kamenog uglja: Katran kamenog uglja je gusta crna tečnost koja ostaje nakon destilacije kamenog uglja, a između ostalog, koristi se i prilikom asfaltiranja. Izloženi nisu samo oni koji dolaze u direktan kontakt već se može raditi i o zagađenju vazduha.
10. Proizvodnja koksa: Proizvodnja koksa takođe je povezana s povećanim rizikom od raka pluća i bubrega.
11. Proizvodnja nameštaja: Proizvođači nameštaja statistički češće obolevaju od raka nosa zbog izloženosti prašini.
12. Iskopavanje hematita i izloženost radonu: Rudari koji iskopavaju hematit, neprestano su izloženi radonu, radioaktivnom, kancerogenom elementu koje uveliko povećava rizik od raka pluća.
13. Pasivno pušenje: Mnoge studije pokazale su da rizik od raka pluća postoji čak i kod onih koji udišu tuđi duvanski dim iako sami nisu pušači, a radi se o povećanom riziku od raka pluća, srčanih bolesti ili emfizema. Svake godine 12 hiljada Britanaca umire o pasivnog pušenja.
14. Rad u čeličanama: Studije su pokazale da radnici u čeličanama u različitim delovima sveta mnogo češće obolevaju od raka pluća. Rad u čeličanama podrazumeva i svakodnevnu izloženost brojnim poznatim genotoksičnim i kancerogenim materijama.
15. Proizvodnja izopropanola: Ljudi u ovoj industriji često su izloženi brojnim kancerogenim materijama, a ova bezbojna i zapaljiva hemikalija snažnog mirisa ima niz primena ne samo u industriji već i u kući, kao i u farmaciji (alkohol za čišćenje rana, sredstva za dezinfekciju ruku itd.).
16. Proizvodnja ljubičaste boje: Ljubičasta ili magentna boja je prva sintetička boja koja je proizvedena 1850, ali tokom proizvodnje koriste se i neke hemikalije koje su povezane s rakom bešike. Inače, mnoge štetne hemikalije zabranjene su u prizodnji farbi za kosu.
17. Poslovi u kojima se radi s bojama: Studije su dokazale povezanost između rada s bojama i povećanog rizika od raka. Slučajevi raka bešike i leukemije mogli bi biti povezani sa izloženošću benzenu u kombinaciji sa ostalim organskim rastvaračima. Rak pluća mogu da izazovu olovni hromat i azbest.
18. Rad s katranom: Katran se ne koristi samo kod asfaltiranja nego se s njim susreću i krovopokrivači koji su tako izloženi štetnim hemikalijama kao što je benzen.
19. Industrija gume: Studije su pokazale da su radnici zaposleni u industriji gume češće obolevali od raka bešike, raka pluća i leukemije.
20. Izlaganje neorganskim kiselinama i aerosolima: Tečne aerosoli koji nastaju kondenzacijom para sumporne kiseline, povezane su povećanim rizikom od raka pluća.
Kancergone mešavine
21. Prirodne mešavine aflatoksina: Radi se o toksinima koje proizvode određene vrste gljiva, a spadaju u najkancerogenije materije poznate čoveku.
22. Alkoholna pića: Konzumacija alkohola povezana je s rakom dojke, debelog creva, jednjaka, jetre, usne duplje i jednjaka, a verovatno je povezana i s rakom gušterače.
23. Areka: Areka oraščići su blagi stimulans nalik kafi, a najčešće se žvaću s lišćem Betela. Veruje se da povećava rizik od raka usne duplje i jednjaka.
24. Žvakanje lišća Betela (bez duvana): Lišće Betela najrasprostranjenije je u Aziji gde ga ljudi žvaću pomešanog s areka oraščićem, a oba sastojka povezana su sa rakom usne duplje.
25. Žvakanje lišća Betela (s duvanom): Lišće Betela dodatno povećava rizik.
26. Katran ugljenog kamena: Kao što smo već i napisali, radi se o crnoj tečnosti u kojoj se nalaze mnoge kancerogene materije.
27. Ugljeni katran: Radi se o materijalu koji se dobija destruktivnom destilacijom uglja kod proizvodnje ugljenog gasa. Sirovi katran sadrži veliki broj organskih jedinjenja (npr. benzena, naftalena, metilbenzena itd.)
28. Grejanje na ugalj: Ugljen je jedan od najpoznatijih kancerogena, ali ne radi se samo o problemu s kojim se susreću rudari već postoji određena opasnost i za sve one koji se greju ugljem.
29. Izduvni gasovi dizel motora: Postoji velika opasnost od raka zbog udisanja gasova dizel motora. Preko 30 sastojaka dizela nalazi se na listi potencijalno opasnih kancerogenih materija i jedijenja.
30. Mineralna ulja: Svetska zdravstvena organizacija uvrstila je neobrađena i blago obrađena mineralna ulja u prvu grupu kancerogena. Visoko rafinisana ulja nalaze se u trećoj grupi što znači da verovatno nisu opasna, ali ih se zbog nedostatka istraživanja ne mogu klasifikovati kao bezopasna.
31. Fenacetin: Fenacetin je beli kristalni prašak bez mirisa, gorkog ukusa i vrlo teško rastvorljiv u vodi, a koristi se kao sredstvo protiv bola i za sniženje povišene telesne temperature. Međutim, u nekim zemljama je zabranjen zbog povezanosti s kancerom.
32. Biljke koje sadrže aristolohičnu kiselinu: Aristolohična kiselina, koju nalazimo u nekim biljkama, čest je sastojak biljnih preparata za mršavljenje. Međutim, mnoge studije su pokazale da je ona povezana sa oštećenjem bubrega, ali i rakom gornjeg urinarnog trakta.
33. Polihlorovani bifenili: spadaju zajedno u grupu pesticida / insekticida. Ne predstavljaju hemijski jedinstvenu tvar, nego se radi o 209 jedinjenja s različitim sadržajem hlora. U mnogim zemljama ne koriste se od kraja sedamdesetih zbog štetnosti za okolinu, a istraživanja su pokazala povezanost sa melanomima, rakom jetre, rakom mozga i rakom dojke.
34. Kineska slana riba: Ishrana koja sadrži velike količine slanog mesa, ribe i ukiseljene hrane (najčešće u delovima Azije i severne Afrike), može da poveća rizik od nazofaringealnog karcinoma. Takva hrana često ima visok udeo nitrata i nitrita koji oštećuju DNK.
35.Nafta iz uljanih škriljaca: Nafta koja se dobija takozvanim “lomljenjem” (fracking) poslednjih godina je izazvala burne reakcije, nakon što je otkriveno da postoji velika opasnost od ispuštanja štetnih otrova u vazduh, vodu i zemlju. Hemikalije koje se koriste prilikom lomljenja povećavaju rizik od mnogih oboljenja.
36. Čađ: Kao što smo već pomenuli, čađ i ugljena prašina takođe su povezani s rakom.
37. Duvan za žvakanje: Iako je pušenje daleko rasprostranjenije, neki ljudi duvan žvaću ili šmrču misleći da je to bezopasan način konzumacije. Ali, to nije tačno.
38. Drvena prašina: Prašina tvrdih vrsta drveta karakteriše se kao izrazito opasna i kancerogena.
39. Obrađena hrana: Meso koje na određeni način obrađeno, zbog ukusa ili roka trajanja.
Kancerogeni agensi i grupe agensa
40. Acetaldehid: Nastaje u toku alkoholnog vrenja mošta (dekarboksilacijom piruvinske kiseline).
41. 4-aminobifenil
42. Aristolohične kiseline i biljke koje ih sadrže
43. Arsenik
44. Azbest
45. Azatioprin
46. Benzen
47. Benzidin
48. Benzo(a)piren
49. Berilijum
50. Hlornafazin
51. Bishlorometil etar
52. Hlorometil metil etar
53. 1,3-Butadien
54. 1,4-Butanediol dimetansulfonat
55. Kadmijum
56. Hloroambucil
57. Metil-CCNU
58. Hrom
59. Ciklosporin
60. Kontraceptivi, hormonalni kombinovani oblici (s estrogenom i progesteronom)
61. Oralni kontraceptivi, sekvencionalni oblici hormonalne kontracepcije (period uzimanja samo estrogena, a zatim period estrogena i progesterona)
62. Ciklofosfamid
63. Dietilstilbestrolom
64. Boje na bazi benzidina
65. Epstein-Bar virus
66. Estrogen, nesteroidni
67. Estrogen, steroidni
68. Estrogenska terapija, postmenopauzalna
69. Etanol u alkoholnim pićima
70. Erionit
71. Etilen oksid
72. Etopozid, sam i u kombinaciji sa cisplatinom i bleomicinom
73. Formaldehid
74. Galijum arsenid
75. Bakterija Helicobakter pilori (infekcija)
76. Hepatitis B (hronična infekcija)
77. Hepatitis C (hronična infekcija)
78. Biljni lekovi koji sadrže biljku roda aristolohija
79. HIV tip 1 (infekcija)
80. HPV (humani papilomavirus) tipa 16, 18, 31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58, 59 i 66
81. Humani T-limfotropni virus tipa 1
82. Melfalan
83. Metoksalen i ultraljubičasta A-radijacija
84. 4,4'-metilen-bis (2-hloroanilin)
85. MOPP i druga kombinovana hemoterapija koja uključuje alkilatne agense
86. Iperit, poznat i pod imenom "azot iperit"
87. 2-naftilamin
88. Neutronska radijacija
89. Nikl
90. 4- (N-nitrozodimetilamin) -1- (3-piridil) -1-butanon
91. N'-nitrozonornikotin
92. “Opisthorchis viverrini” (vrsta metilja)
93. Zagađenje vazduha
94. Specifične materije u zagađenom vazduhu
95. Radioaktivni fosfor-32
96. Plutonijum-239 i njegovi proizvodi raspadanja (plutonijum-240 i ostali izotopi), u obliku aerosola
97. Radioaktivni jod, kratkotrajni izotopi, uključujući I-131, od nezgoda atomskih reaktora do eksplozija nuklearnog oružja (izloženost tokom detinjstva)
98. Radionuklidi, α-čestice
99. Radionuklidi, β-čestice
100. Radijum-224 i proizvodi njegovog raspadanja
101. Radijum-226 i proizvodi njegovog raspadanja
102. Radijum-228 i proizvodi njegovog raspadanja
103. Radon-222 i proizvodi njegovog raspadanja
104. “Schistosoma haematobium” (infekcija shistosomijazom)
105. Silicijum, kristal (udahnut u obliku kvarca ili kristobalita)
106. Solarno zračenje
107. Puder s vlaknima azbesta
108. Tamoksifen
109. 2,3,7,8-tetrahlorodibenzo-p-dioksin
110. TioTEPA
111. Torijum-232 i proizvodi njegovog raspadanja, uneseni intravenozno
112. Treosulfan
113. Orto-toluidin, koristi se u izradi hemikalija od gume, pesticida i boja
114. Vinil hlorid
115. Ultraljubičasto zračenje
116. X-zračenje i gama zračenje
Pratite Telegraf i preko Vajbera!
(Telegraf.rs / Index)