OVA PRIČA ĆE VAM SLOMITI SRCE: Koliko nam je zaista potrebno da budemo srećni?

Šta je suština života? Živeti raskalašno, biti egoističan i gledati samo kako sebi udovoljiti, ili skromnim ali srećnim životom, okružen ljubavlju i pažnjom?

Za sreću ne treba puno, a u to se uvek uverimo na primeru običnog čoveka, po nekom pravilu čoveka koji ne živi u materijalnom blagostanju. Ali, takvi ljudi su obično emotivniji i srećniji, bez obzira na to koliko velike da su njihove muke.

Preporučujemo

Jedan emotivan status na društvenim mrežama, onako iz srca, ostavio je sve one koji su ga pročitali bez daha, u suzama ili sa smeškom na licu, onim iskrenim. Zbog toga, prenosimo status u celosti, a nakon čitanja sigurno ćete se zamisliti...

"Ulazim u porodilište... Na porođajnom stolu mlada osoba koja ima dvadesetak godina, mršava, upalih obraza, tamnih podočnjaka. Ne čuje se...

Babica mi prilazi u i kaže: 'Doktorka, žena je dilatirana šest centimetara. Termin porođaja je kraj sledećeg meseca, a beba je baš mala.'

- Kako se zoveš - pitam i prilazim ženi.

- Milica - kaže jedva čujno....

- Odakle si? - nastavljam s pitanjima.

- Odavde. Tu sam se udala - kaže.

SLIKA KOJA ĆE VAM NATERATI SUZE NA OČI: Ova beba je pravi dokaz ljubavi!

- Dobro Milice, što si tako mršava? Jedeš li ti uopšte? - pitam.

- Da - odgovori mi kratko. - Dobro jedem. Znate doktorka, moj muž radi i zaradi, ne pije. Dobar je.Svaki dan imamo hleba i ponešto skuvamo. Lepo živim, ne žalim se - priča ona.

- Dobro Milice, što si tako mršava? Jedeš li ti uopšte - pitam.

- Da, odgovara kratko. Dobro jedem. Znate doktorka, moj muž radi i zaradi, ne pije. Dobar je. Svaki dan imamo hleba i ponešto skuvamo. Lepo živim, ne žalim se - priča ona.

Ja počinjem da se ledim... Shvatam da je iskrena. Da je to stvarno tako. Ona stvarno jede samo jednom dnevno i misli da je to uredu.

- Milice, koga imaš? Brata, sestru - upitam.

- Samo sestru doktorka, ali ona je u hraniteljskoj porodici. Znate mama je umrla, tata radi po ceo dan i nije znao šta će sa mnom. A bila sam vredna, čistila sam, kuvala. Odem na pijacu i uzmem zeleniš što bace. A bace dobru hranu. Kaže on meni, Milice našao sam ti muža. I doveo ga. Idi dete s njim, biće ti bolje nego ovde. I tako sam se ja udala - kaže.

- I, je l' ti lep muž - pokušavam da se našalim.

- Dobar je - prozbori i nastavlja da ćuti. Samo grimase na licu pokazuju da je boli. Mlada žena koja prihvata realnost ma koliko bila teška, koja ne zna za bolje, mrtva u svojoj nemoći da bilo šta promeni.

Babica mi donosi njene analize krvi. Bacam pogled na papir i steže mi se knedla u grlu. Teška anemija, hipoproteinemija.

- Znate. Ovo je devojčica. Zvaću je anžela. Imam stvari. Sve sam oprala i složila, znate stvarno su kao nove. I pelene, imam i pelen. Nego, nemojte da se ljuutite mislim da ću da se napnem.

- Napni se Milice - kažem i gledam u babicu. Svi ćutimo. nemam reči, a iznutra nas steže, boli...

Hajde Milice, najjače što možeš, napni. Milica sluša, njeno mršavo telo daje svu svoju snagu. I ona se porodi. Beba mršava, ali lepa, plače, cnokosa.

- Dušo, mama te je dočekala. Dušo, dajte mi je da je ljubim - kaže.

Uzima je grli, ljubi i plače od sreće.

ZBOG NJEGOVIH REČI JECA CEO SVET: Dečak sa oštećenim mozgom izgovorio nešto čime je raznežio majku (VIDEO)

- Dušo, ti si meni sve. Koliko je teška doktorka - pita.

Evo samo malo Milice, izmerićemo bebu - objasnim. Beba je teška 2200 grama. Terminska beba, beba gladne Milice.

- Lepa je doktorka, stvarno je lepa - Jeste Milice, lepa...

Teram babicu da joj donese stvari, da je presvučemo. Babica obara pogled. Odlazi u pripremnu i donosi kesu, najlonsku, običnu i u njoj jedna stara spavaćica, jedna kesa uložaka i sapun.

- MiliceJesi li gladna žedna?

- Nisam, ješću kasnije, Ne brinite, ne treba meni mnogo. I prvi put Milica ima osmeh.

Izlazim iz porodilišta. Čeka mi nizak čovek.

- Ja sam Miličin muž. Da li je Milica dobro?

- Jeste - kažem i gledam ga. Iznošena majica, ali čista, velika trenerka i pocepane patike. Ruke, grube, ranjave. Porodila se i beba je dobro. Srečan je.

- Molim vas, dajte ovo Milici - reče i pruža malu kutiju keksa i sok.

- Neka jede, treba da doji, a ja ću doći sutra. Eto krenulo mi, imam da radim.

Odlazim puna tuge. To je stvarnost. Tu oko mene. Sutradan u viziti, dolazim do nje. Osmehuj emi se. Miriše na sapun, oprane kose u spavaćici sa porođaja koja je čista. Shvata moj pogled, gleda me u oči i kaže:

ŠTA VAS BRIGA KADA ĆU DA RODIM DETE: Ovo je post koji je podeljen 60.000 puta!

- Oprala sam je i osušila. Toplo je. Vidite - kaže i pokazuje na stočić kraj kreveta. Sokovi, napolitanke, čokolade.

- Dale su mi, nisam uzela. Kažu, jedi Milice vidi kako si mršava a mi debele.

Nameštan osmeh i gledamoko sebe. Ove divne žene iz sobe su osetile da treba da joj pomognu i donele su joj od uložaka do hrane, a da je pri tome ni jednog trenutna nisu uvredile.

Dolazi dan otpusta. Pri polasku Milica dolazi da se zahvali.

- Hval avam na stvarima za bebu. Nije trebalo.

Neka Milice, uživaj. Nije to ništa.

- Hvala, hvala.

A on ih čeka. Ljubi ih u kosu i daje Milicu jednu ružu. Tako se valja. Gledam ih i mislim.. Koliko ti je stvarno potrebano da budeš srećan? Zaista ne znam."

Od sada možete pratiti Telegraf i na Vajberu!

(Telegraf.rs / Izvor: 24sata.rs)