Odlagala sam majčinstvo, a onda mi se desila prava NOĆNA MORA!

Britanska novinarka Amanda Revel Valton proživela je pakao nakon saznanja da nikada neće imati decu, ali se izvukla iz teškog psihičkog stanja i onda rešila da svoje iskustvo iskoristi da pomogne drugim ženama sa sličnim problemom

Amanda Revel Valton, uspešna britanska novinarka i kolumnistkinja, je s 42 godine planirala da po treći put ode na veštačku oplodnju. Silno je želela dete i verovala je da će to biti poslednji pokušaj koji će joj pomoćin da ostvari svoj san. Ali, nakon rezultata testiranja krvi saznala je strašnu vest - ulazila je u preranu menopauzu i šansi da zatrudni više nije bilo.

Preporučujemo

Teška depresija u koju je upala nakon toga usledila je kao logičan sled događaja koji su je vukli sve dublje u pakao iz kojeg nije videla izlaz. Međutim, Amanda je smogla snage da se izvuče iz kandži svoje loše sudbine i da ponovo pronađe smisao života. Sada, ova žena je podrška stotinama žena koje ne mogu da se ostvare kao majke, ali i svim ljudima kojima treba rame za plakanje. Njenu emotivnu ispovest objavio je "The Independent".

Izlazeći tog dana iz ordinacije svog lekara s papirom u rukama u misli mi se urezao broj 46,9, rezultat mog FSH hormonskog testa. Već sam izdržala dva ciklusa veštačke oplodnje i ovo je trebalo da bude moj treći put, treća sreća, moj poslednji pokušaj da imam dete s voljenim suprugom. Ali, ta brojka je upravo pokazala da je sve gotovo - sa 42 godine ušla sam u prevremenu menopauzu. Zadnja šansa da postanem majka je nestao.

Iskreno, do tada me život žene bez dece još nije toliko pogađao, ali tada sam odjednom osetila svu gorčinu i bol zbog toga. Dok odrastate majčinstvo vam se čini kao nešto što se podrazumeva i što će vam se, prirodnim tokom stvari, desiti u životu. Kao devojčice dobijamo lutke, ne samo da bi se igrale s njima, već i da bismo ih volele i negovale. Biti žena jednako je normalno kao biti majka, to se podrazumeva, to daje smisao našim životima. Bila sam nečija žena, bila sam i profesionalno ostaverna i čekala sam da konačno postanem majka kako bih smisleno zaokružila svoj život.

U narednom periodu analizirala sam ceo svoj život i pitala se da li sam mogla nešto da uradim drugačije pa da me Bog ne liši života kao majke. Osećala sam se prevarenom što mi je to pravo uskraćeno. Sama sa sobom sam imala žestoke rasprave u glavi. Pitala sam se "Da li sam ja kriva?", "Zašto nisam zatrudnela kada mi je bilo 25?" i "Da li sam ovo zaslužila?"

Međutim, pitanje sa kojim sam se budila i dolazila na spavanje bilo je "Šta će biti smisao mog života ako neću biti majka?"

Svakodnevno sam "upadala" u duboku tugu dok bih slušala muziku ili šetala psa. Znala sam da će zauvek postojati ta praznina u mom srcu i činilo se kao da ništa ne može da je umanji. Bili su to vrlo emotivni trenuci, a usledili su i napadi panike. Osećala sam se kao zatočenica u nekoj tamnoj samici iz koje ne mogu da mrdnem.

Kada više nisam imala snage ni da tugujem, shvatila sam da je to što ne mogu da imam decu nešto što je van moje kontrole, na šta ne mogu da utičem. Iako mi se u prvi mah činilo kako je taj osećaj bespomoći potpuni kolaps za moj razum, shvatila sam da sam ja uradila sve da to stanje promenim. A onda sam počela da primećujem oko sebe i druge žene koje kao ni ja ne mogu da imaju decu. Shvatila sam da nisam jedina i sam došla do statističkog podatka koji kaže da svaka peta žena nema decu.

Postepeno, počela sam da otkrivam da život može biti lep i bez dece. Postojali su, naravno, iznenadni napadi tuge kada bih otišla u sobu da se u tišini isplačem, ali takvi trenuci su bili sve ređi. Umesto razmišljanja o onome što nemam, sve više sam razmišljala o onome što imam u životu. Živim s voljenim čovekom, ali i s mojim dragim psom, zabavno nam je, imam posao koji volim...

Svoju "majčinsku" energiju sam usmerila na brigu i ljubav za druge ljude, najviše za moje nećake. To što nemate dete ili veliku porodicu ne znači da u vašem životu ne postoje osobe o kojima brinete i sa kojima se međusobno pomažete. Sada mogu da kažem da sam posle četiri godine došla do stupnja u kojem volim svoj život žene bez deteta. To je ono što govorim i drugim ženama koje su u istoj situaciji, a do sada sam mnogo njih uspela da "izvučem" iz depresije.

Govorim im da život može biti pozitivan i bez potomstva. To je samo još jedno iznenadno skretanje na životnom putu koje vas možda odvodi na stranu koju niste očekivale, ali i ta "opcija" ima svoje čari. Treba samo da ih otkrijete.

(Telegraf.rs / 24sata.hr)