AMERIKANCI SHVATILI SEVDAH: Tužni filmovi nas čine srećnim

Još od ranog detinjstva sa nekim neshvatljivo bizarnim užitkom pratili smo srceparajuće priče o Bambiju i Lesi, a mnogi od nas ni kada odrastu ne uspevaju da odole ostvarenjima koja će nam izmamiti suze

Istraživači sa Univerziteta u Ohaju pokušali su da dođu do suštine koja se skriva iza naših emocija dok gledamo tužnu priču na velikom platnu. Oni su studentima dali da pogledaju film Pokajanje iz 2007. godine koji govori o dvoje ljubavnika koji umiru razdvojeni u vihoru rata.

Pre i posle početka prikazivanja ovog mučnog ostvarenja, učesnici u istraživanju odgovarali su na pitanja o tome koliko su srećni u životu, a tokom gledanja filma imali su zadatak da opišu svoje trenutno emocionalno stanje. Rezultati su pomalo frapantni. Ispostavilo se da su se oni koje je film najviše pogodio, nakon projekcije izjasnili kao izuzetno srećni ljudi. Takođe, oni su samom filmu dali bolju ocenu od drugih.

- Ljudi se koriste tragedijom kao sredstvom koje im pomaže da promisle o odnosima sa sebi važnim osobama i na taj način shvataju koliko su oni zapravo blagosloveni. Ovo bi moglo da predstavlja objašnjenje zbog čega su tragične priče toliko popularne kod publike, bez obzira na patnju koju prouzrokuju - smatra Silvija Noblok-Vestervik, jedan od istraživača.

Prethodna psihološka istraživanja dokazala su da postoji direktna veza između tuge i zamišljenosti. Stvar sa tužnim filmovima je u tome što oni predstavljaju ogroman emocionalni okidač koji podstiče gledaoca da pažljivije analizira svoj privatni život i shvati da bi trebalo više da ga ceni. To je ono što ljude čini srećnim.

Naravno, ovo se ne odnosi na one osobe koje se nalaze u fazi da se suočavaju sa ogromnim životnim poteškoćama, jer im gledanje ovakvih filmova može samo pogoršati muke. Njima se preporučuje gledanje neke vesele komedije.

(Telegraf.rs)