OSTAVIĆETE PUŠENJE kad završite sa čitanjem ovog teksta

Skoro svaki pušač je nekad pokušao da prestane s tom opasnom navikom ili je barem razmišljao o tome, ali to nije tako lako i to ne toliko zato što smo fizički zavisni, već zato što sami sebe sprečavamo a da toga nismo ni svesni

Ova priča i praktične vežbe, nastale su kao rezultat borbe jednog lekara i dugogodišnjeg pušača, sa zavisnošću od nikotina. Iz te borbe on je izašao kao pobednik i ponudio program koji će, ako se dovoljno posvetite, upaliti kod svakoga. Saznajte kako da se i vi rešite cigareta:

Preporučujemo

Mnogo sam voleo cigarete. Budući da sam lekar, znao sam koliko su štetne za mene, ali to me nije nateralo da prestanem da pušim. Kada bi samo znanje o tome koliko je duvan štetan za zdravlje, moglo da nas natera da prestanemo, onda ni jedan lekar ili medicinski radnik nikada ne bi zapalio cigaretu.

Dok sam bio u 20-im godinama, govorio sam sebi da ću jednog dana svakako prestati, a onda je prošao moj 30-ti rođendan i ništa se nije promenilo. Nekoliko godina kasnije, shvatio sam da ako se sada ne potrudim da prestanem, nikada neću moći da se lišim te gadne navike.

Sama pomisao na to da treba da prestanem da pušim činila me tužnim. Zašto bih prestajao da radim nešto u čemu sam toliko uživao?

Pošto su mi baka i tetka umrle od raka pluća, bile su pušači, zamislio sam se malo dublje nad ovim problemom i zapitao se: da li toliko volim da pušim da sam spreman da umrem zbog toga?

Godinama sam radio sa zavisnicima od droge i neverovatno je koliko su moji izgovori zašto pušim, bili slični njihovim izgovorima zašto se drogiraju.

Svojim pacijentima sam pomagao da se reše zavisnosti koristeći kognitivnu bihejvioralnu terapiju (CBT), pa sam pomislio da na isti način mogu da pomognem i sebi.

CBT funkcioniše tako što se pacijent ohrabruje da ispita problematične aspekte svoje ličnosti i svog ponašanja, kako bi se promenio način mišljenja o problemu koji treba rešiti.

Koristeći svoje iskustvo u radu sa zavisnicima od droge, razvio sam CBT program koji bi mi pomogao da promenim mišljenje o svom problemu. Upalilo je!

Prestao sam da pušim i nikada se više nisam osvrnuo nazad, a program koji sam napravio pretvorio sam u knjigu. On sadrži seriju vežbi koje se nadovezuju jedna na drugu. Ako budete uradili ove četiri vežbe, vaš odnos prema cigaretama će se sigurno promeniti:

Prva vežba:

Napravite listu stvari koje volite kod cigareta. Nebitno je da li su neke od tih stvari glupe ili smešne, važno je da počnete da razmišljate o tome šta dobijate pušenjem. Mora da dobijate nešto inače ne biste to radili. Možda vas opušta ili vam daje samopouzdanje u nekoj situaciji, šta god.

Druga vežba:

Sada napravite listu stvari koje vas sprečavaju da prestanete da pušite. Ovo može biti teže nego što izgleda.

Pušenje je navika koju ponavljamo ne razmišljajući mnogo zašto to radimo i lako je da oko toga stvorimo razne iluzije zbog čega to sve vreme radimo. Ali, šta je to što vas zaista sprečava da prestanete? Šta vas plaši u vezi s tim? Sastavite listu, a kasnije možete dodati nove stavke.

Treća vežba:

Kao kod prve vežbe, sada napravite listu stvari koje bi vam prijale kad biste prestali da pušite. Zašto biste voleli da prestanete, šta biste time dobili?

Možda vam sada to ne izgleda tako, ali sve što ste zapisali u prvoj vežbi je iluzija. Možda vam se razlozi zašto pušite čine stvarnim, ali nisu, to je samo pokušaj vašeg uma da opravda jednu radnju koja je zapravo besmislena.

Svi znamo da je pušenje štetno za zdravlje, da nas mnogo košta i da će nas na kraju ubiti ili onesposobiti. Ovo u našem umu stvara sledeću dilemu – želimo to da radimo, ali znamo da je loše za nas i da ne bi trebalo.

Ovaj problem se u psihologiji zove “kognitivna disonanca” - kada su dva naša mišljenja u konfliktu. To što nastavljate da pušite je posledica toga što vaš um nalazi način da razreši ovu disonancu tako da zaobiđe mentalni konflikt.

Um to radi tako što izmišlja takozvane “kognitivne distorzije”, odnosno, argumente koji vam se čine logični i dozvoljavaju vam da nastavite s pušenjem. Deo procesa prestanka jeste da naučite da prepoznajete i da razlikujete ove argumente koje vaš um nudi kao opravdanje za nastavljanje s ovom navikom. Svi razlozi koje pušači navode kao argument su racionalni i logični.

Na primer, nikotin uopšte ne uklanja stres, naprotiv. Ono što se dešava je da iskušavamo određenu nelagodu zbog toga što nemamo nikotina u krvi, jer ga se naš organizam brzo oslobodi i kada do toga dođe, zbog navika da imamo nikotin u krvi, mi iskusimo blagu nervozu i razbijamo osećanje da jedino cigareta može da nas smiri.

Većina pušača provodi život u ovom stanju između povlačenja nikotina iz krvi i ponovnog konzumiranja. Pušenje zapravo podiže krvni pritisak i broj otkucaja srca, tako da samo doprinosi stresu.

Imajući ovo u vidu pređite na vežbu broj četiri.

Četvrta vežba:

Zamislite da ste advokat i da vodite pravni slučaj. Prvo pogurajte slučaj ka tome da nastavite s pušenjem. Imate liste iz prve i druge vežbe da suprotstavite argumente i pokušajte da opravdate pušenje i izvedete slučaj do kraja kao da ste pred sudijom i porotom. Pokušavajte da uhvatite porotu i na emocije. Cigarete su na sudu i vi ih branite.

Sada zamenite strane i zamislite da ste tužilac. Imate argumente sa liste iz treće vežbe i treba da ubedite sudiju i porotu da su argumenti koji idu u korist cigaretama jedna obična besmislica.

Takav jedan proces se odvija u glavi svakog pušača ispod praga svesti, a vi ga na ovaj način osvešćujete. Nadamo se da će vam ove vežbe pomoći da objektivnije sagledate situaciju. Ova objektivnost će vam pomoći da započnete proces odvikavanja.

Ono što je dobro jeste da kada uspete da prestanete, to iskustvo vam pomaže da razrešite bilo koji životni problem, jer znate kako sami sa sobom da primenite taktiku koja dovodi do uspeha. Srećno!

(Telegraf.rs / DailyMail)