INFARKT I ŠLOG: Ovo su bolesti koje nas najviše ubijaju!

Doktor Nebojša Tasić, specijalisa interne medicine, kardiolog, docent Medicinskog fakulteta u Beogradu i načelnik centra za hipertenziju "IKVB Dedinje" upozorava da duvan, alkohol, nepravilna ishrana i manjak fizičke aktivnosti mogu dovesti do stanja opasnih po život

Bolesti poput infarkta i šloga, postale su sve učestalije i prednjače u odnošenju ljudskih života. Sa ovim problemom, na žalost, suočeno je mnogo stanovnika naše zemlje, ali i čitavog regiona.

Preporučujemo

Ova dva stanja su najčešči uzrok smrti i kao takva, izuzetno su opasna.

Prema informacijama iz 2009. godine, čak 54,6 % ljudi umire od kardiovaskularnih bolesti, što je gotovo svaki drugi čovek.

Nepravilna ishrana, konzumiranje alkoholnih i duvanskih proizvoda, manjak fizičke aktivnosti, problemi sa pritiskom, samo su neki od faktora koji negativno utiču na naše zdravlje i mogu biti potencijalni okidači stanja opasnih po život.

Udruženje centara za hipertenziju i prevenciju infarkta i šloga HISPA, ima za cilj da spreči umiranje stanovnika od ove dve kobne bolesti, ne samo u Srbiji, već i u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Središte ove međunarodne organizacije nalazi se u Beogradu.

Hipertenzija je istovremeno i faktor rizika i bolest, od koje umire veliki broj ljudi u Srbiji, ali i u celom svetu, dok su infarkt i šlog, prvi uzročnik smrti. U razgovoru sa doktorom Nebojšom Tasićem, specijalistom interne medicine, kardiologom, docentom Medicinskog fakulteta u Beogradu i načelnikom centra za hipertenziju "IKVB Dedinje", otkrili smo kako se zaštititi i na vreme sprečiti opasnost.

- HISPA na jedan sasvim drugačiji način leči i prati ljude. Osobe koje imaju povišeni kardio-vaskularni rizik su najugroženiji bolesnici, jer ih postoji velika mogućnost da dobiju infarkt ili šlog - objašnjava doktor Tasić.

Međutim, pored njih, HISPA svoju pažnju fokusira i na zdrave ljude, kod kojih može da identifikuje potencijalne probleme i njihove slabe tačke, kako bi se sprečilo neko od oboljenja koje se može javiti u budućnosti.

- Ovo je preventiva u korenu. Cilj je i edukacija pacijenata, ne samo o tome kakav način života bi trebalo da vode, već i o tome kakav način njima zapravo prija. - rekao nam je kardiolog Nebojša Tasić

Ovaj centar za hipertenziju se razlikuje u odnosu na ostale u tome što se bazira na očuvanju zdravlja i sprečavanju bolesti, uz pomoć personalizovanog i multidisciplinarnog pristupa, pa se svaki pacijent posebno posmatra. U obzir se uzimaju njihove navike, genetika, okruženje i mnogi drugi faktori.

- Mi želimo da u tridesetima ulažemo u šezdesete. Na neki način krojimo terapiju prema svakom čoveku koji se kod nas leči. U obzir se uzimaju svi parametri.

Na pitanje kako ljudi reaguju na ovaj način lečenja, doktor Tasić objašnjava da su pacijenti zadovoljni, ali da im nedostaje edukacije i da je to jedan od osnovnih problema.

- Danas ljudi nisu svesni koliko je preventiva važna i dešava se da se trgnu tek onda kada neko koga znaju doživi infarkt ili šlog. Naš cilj je da između ostalog naučimo pacijente merama prevecije, kojima mogu i moraju zaštititi sebe i svoje zdravlje.

Do sada je otvoreno 23 centra i HISPA je deo i državnog i privatnog medicinskog sistema.

U planu je da se ovaj način lečenja proširi na još zemalja u regionu.

(D. Čavić)