Ako ne osećate mirise, možda vam je ostalo još samo 5 godina života!
Ukoliko ste primetili da ste odjednom prestali da oko sebe prepoznajete mirise peperminta, ribe, ruže, prvih mandarina ili odeće od kože – imamo loše vesti
Koliko nam je važno čulo mirisa nismo ni svesni dok ga ne izgubimo. Međutim, osim što više ne osećamo sve te divne arome oko sebe, gubitak njuha može da bude predznak teških bolesti, uključujući i rak!
Preporučujemo
Da li i do kada smeju da se piju lekovi kojima je istekao rok?
Od vijagre može da se oslepi!
Razlog za brigu nastaje onog trenutka kada više ne osećate tako dobro svoj sopstveni parfem ili niste u stanju da prepoznate šta se u nekoj kući sprema za ručak. Najnovija studija, objavljena u časopisu Plos One, pokazala je da osobe koje više ne osećaju mirise imaju šest puta više šansi da žive još najduže pet godina.
U eksperimentu je učestvovalo 3000 muškaraca i žena, starih između 57 i 85 godina. Ono su svi prošli kroz trominutno testiranje, tokom kojeg je trebalo da prepoznaju pet baš tipičnih mirisa: peperminta, ribe, ruže, pomorandži ili odeće od kože. Iako je većina bila u stanju da raspozna sve arome, 20 odsto identifikovalo je samo dva ili tri mirisa, što predstavlja prvi znak anozmije, dok 3,5 odsto nije uspelo da namiriše nijedan.
Pet godina kasnije, 430 ispitanika više nije bilo živo, među kojima su bili skoro svi iz poslednje grupe. Pokazalo se da čak i mali poremećaj čula mirisa povećava rizik od smrti i to najčešće zbog srčane insuficijencije, bolesti jetre ili raka. Isto tako, ako je do gubitka mirisa došlo zbog izloženosti zagađenju, mogu stradati i mozak ili pluća, a ranija istraživanja pokazala su da je nedostatak čula mirisa rani predznak Alchajmerove ili Parkinsonove bolesti.
- Od svih čula ljudskog tela, čulo njuha je najviše potcenjeno i na njega se obraća namanje pažnje. Međutim, ono je poput kanarinca u rudniku uglja. Gubitak osetljivosti na mirise ne izaziva samo po sebi smrt, ali može da predstavlja važan simptom da je nešto u organizmu krenulo po zlu – upozorio je autor istraživanja Džajant Pinto, profesor na Univerzitetu u Čikagu.
(Telegraf.rs / Daily Mail)