NAUČNO DOKAZANO: Kakav otac takav sin – dosada
Matorci su po pravilu mrzovoljni, spori i dosadni. Klinci su bučni, nemirni i idu nam na živce. Svi mladi koji su tu negde između su super. Da li je to baš tako? Imamo loše vesti za vas. Tu su dokazi iz sveta nauke da se, hteli ne hteli, svi mi na kraju pretvorimo u sopstvene roditelje
Ponašanje starijih ljudi zapisano je u genima, tako da je biološka neminovnost da ćemo, pre ili kasnije, svi mi biti poput njih.
Čast izuzecima, ali retke su sredovečne osobe koje se bez ruku kotrljaju nizbrdo na štrokavom biciklu. Oni uglavnom ne vole brzu vožnju, ne uživaju u sitnim smicalicama, ne igraju krvave igrice na kompjuteru, niti rade bilo šta što bi se moglo okarakterisati kao uzbudljivo.
Upravo je to razlog zbog čega se tinejdžeri plaše da odrastu, da ne postanu dosadni kao svi ostali matorci, koji se nikad ne tuku, redovno plaćaju porez i frka im je da spavaju bilo gde van svog udobnog kreveta. Uostalom, zar se nismo svi mi u jednom trenutku zakleli da se to nama nikada neće desiti?
Ipak, vreme nas je pojelo... Ali, kako tvrde naučnici, uopšte nije loše to što umesto ludog provoda do zore biramo da u nedelju ujutro ustanemo u zoru kako bismo prekopali bašticu oko kuće i zasadili petunije. Tokom adolescencije, područja u mozgu zaslužna za motivaciju i planiranje su zakržljala u odnosu na hiperaktivnost centra za nagrađivanje, tako da nas privlače stvari do kojih možemo doći lako, sa minimumom uloženog truda. Drugim rečima, hoćemo sve, sada i odmah!
Kasnije u životu, umesto da uživamo u ludačkim akrobacijama i krvavim akcionim filmovima, potreba za ovakvim vidom uzbuđenja se smanjuje. Sve više počinju da nam prijaju sitna zadovoljstva kao što su mirne šetnje, cvetna polja i javlja se volja da se ulože energija i trud u nešto što će se isplatiti na duže staze. Odjednom, igranje igrice počinje da bude pravo gubljenje vremena.
Sutra čitajte sve o nesanici...