KONAČNO OTKRIVENO: Evo zašto spavamo!

Spavanje je od suštinskog značaja za odmor našeg tela i obnovu nivoa energije. Dok se vrtimo u krevetu i hrčemo, naš mozak koristi to vreme da uskladi naše pamćenje sa učenjem, tako što ojačava neke neuronske veze, dok druge oslabljuje. Ali, šta se zapravo tu dešava?

Koristeći sofisticiranu tehnologiju koja može da uključi i isključi određene grupe nervnih ćelija, naučnici su otkrili neuronsko kolo koje potencijalno može da inicira i održava dubok san. Potrebno je još mnogo rada da bi se otkrilo kakva je interakcija ove grupe nerava sa ostalim poznatim regijama koje uzrokuju san i buđenje. Istraživači veruju da novo otkriće može pomoći kod lečenja nekih poremećaja sna poput insomnije.

Preporučujemo

Postoji dva osnovna stanja sna. Jedno je REM stanje “Rapid Eye Movement” (brzi pokreti oka), a drugo je NREM “Non-Rapid Eye Movement” (spori pokreti oka), i ove dve faze se smenjuju tokom spavanja. NREM faza se zatim seli u četiri faze, od kojih su poslednje dve poznate kao dubok san, ili SWS “Slow Wave Sleer” (san sporih talasa). Naučnici već neko vreme pretpostavljaju da u moždanom stablu sisara postoji neuronsko kolo koje uzrokuje SWS, ili dubok san, ali so sada nisu bili sigurni u to.

Kako bi saznali više o tome, neurolozi sa Harvarda i Univerziteta "Buffalo", ukjlučili su grupu ćelija u donjem delu moždanog stabla, koji se zove "parafacijalna zona" ili PZ. Upotrebili su virus kako bi u PZ neurone miševa ubacili gene "dizajnere". Ovi geni sadrže određene receptore koje su istraživači selektivno aktivirali, i na taj način uključivali ćelije. Otkrili su da aktivacija ovih ćelija uzrokuje SWS stanje kod miševa, bez obzira na to koje je doba dana u pitanju.

Poznato je da se u moždanom stablu nalaze kontrolni centri za mnoge vitalne funkcije organizma, kao što je disanje ili krvni pritisak.

- Ovo istraživanje je uspelo da locira deo moždanog stabla koji ukazuje na značaj sna kroz evoluciju - kaže koautorka studije Karolina Bas.

Potrebna su dodatna istraživanja koja bi pokazala na koji način ova regija mozga komunicira sa drugim neuronskim mrežama zaduženim za regulaciju sna i budnog stanja. Očekuje se da će ovo istraživanje pomoći istraživačima da, jednog dana, proizvedu anestetike koji bi bili bezbedniji za upotrebu, kao i da će otvoriti put za nove metode tretiranja poremećaja sna.

- Ovo je prelomna tačka za neurologiju. Upotreba gena "dizajnera" daje nam jedinstvenu mogućnost da kontrolišemo mozak. Sada možemo da odgovorimo na fundamentalna pitanja o funkcijama mozga, koja su već tradicionalno van našeg domašaja, kao što je pitanje, zašto spavamo? jedna od večnih misterija neurologije – rekla je Bas.

(Telegraf.rs / IFLS)