ŽVAKA, TV, MEJLOVI: Nećete verovati od čega sve čovek može da postane glup!

Ljudi danas često veruju da su mnogo pametniji, inovativniji i sposobniji od svojih predaka, ali da li je to zaista tako? Postoje mnoge sitnice koje nas čine glupljima, a za koje to nikada ne biste posumnjali

Moderno doba nudi neke stvari zbog kojih ljudi postaju sve gluplji i gluplji. Pametni telefoni, rijaliti emsije i sve ono što nudi savremeni život, zapravo radi protiv naše pameti.

Preporučujemo

GOOGLE

Na pitanje 'Čini li nas Google glupima' odgovor još uvek nije sasvim jasan, ali debata i dalje traje. Sredinom 2011. godine naučnici sa Univerziteta Columbia objavili su kako zbog Google-a ljudi sve manje informacija pohranjuju u mozak. Ipak, bolje se pamti gde su informacije pohranjene.

ŠEĆER

Učestala konzumacija šećera usporava mozak i šteti pamćenju i učenju za samo mesec i po dana.

PAMETNI TELEFONI

Iako se zovu pametnima, oni vas zagljupljuju jer vam omogućuju multitasking

- To nas čini više rasejanim, pa sve o čemu mislimo ima tendenciju da postane brže, manje sintetizovano, a to je ono što nas čini glupljima - rekla je direktorka Centra za zdravlje mozga Sendi Čepmen.

TELEVIZIJA

Jedan naučnik nedavno je dokazao kako ljudi lošije rešavaju testove nakon što pročitaju priču u glupoj osobi, što je direktan dokaz da medijski program koji konzumiramo utiče na ljudsko ponašanje.

PORODIČNO NASILJE

Osim što utiče na emocionalno i fizičko zdravlje, porodično nasilje takođe smanjuje koeficijent inteligencije, pokazala je studija Univerziteta Boston. Istraživanje je pokazalo kako deca izložena teškom obliku porodičnog nasilja imaju IQ, u proseku niži za osam, od dece koja odrastaju u neagresivnim sredinama.

ŽVAKANJE ŽVAKAĆE GUME

Ukoliko stalno žvaćete gume za žvakanje, pamet biste si mogli smanjiti čak duplo. Studija Univerziteta Kardif iz Velsa otkrila je kako žvakanje uništava kratkoročnu memoriju.

ŽIVOT U GRADU

Na Univerzitetu Mičigen sproveli su eskperiment kako bi proverili koliko na pamet utiče šetnja kroz gradske ulice. Pokazalo se da ljudi koji hodaju kroz grad imaju lošije pamćenje, slabiju pažnju i probleme s učenjem. Još je zanimljivije to da samo gledanje fotografija grada izaziva isti efekat.

LOŠA VENTILACIJA

Istraživači su sproveli istraživanje kako bi otkrili kako viši nivo ugljen dioksida utiče na studente i njihovo rešavanje zadataka. Postpuno su povećavali količnu tog gasa u loše provetrenoj prostoriji dok su studenti pokušavali da reše kompleksne strateške probleme. Šta je u sobi bilo više ugljen dioksida, to su oni imali više grešaka. Zato, ukoliko se tu i tamo osećate usporeno i bezidejno, otvorite prozor.

STRES

Stresne situacije smanjuju broj sinapsi u mozgu, i smanjuje se mogućnost upravljanja napetim situacijama u budućnosti. Hronični stres još više pojačava taj loš učinak. Ukoliko patite od takvih stvari, dobra je vest da joga i meditacija mogu da poprave nastalu štetu.

SASTANCI

Grupni sastanci takođe utiču na nivo inteligencije, pogotovo među ženama. Ukoliko ste ikada pomislili kako vas grupni sastanci zatupljuju, verovatno ste bili u pravu.

ZAGAĐENJE VAZDUHA

Izduvni gasovi, dim cigareta, industrijske zone - sve su to zagađivači vazduha koji vas postepeno zaglupljuju. Istraživači s Kolumbija univerziteta otkrili su da deca izložena većoj zagađenosti vazduha imaju manji IQ.

E-MAIL

Ako stalno proveravate mejlove, verovatno se time prilično zaglupljujete. Stalno korišćenje e-mejlova izaziva stres, ali i smanjuje sposobnost koncentracije.

PUŠENJE MARIHUANE

Ukoliko osoba od rane adolescencije puši marihuanu, šanse su velike da će ona izazvati 'pad neuropsiholoških sposobnosti, čak i nakon više godina obrazovanja', dokazali su na Univerzitetu Duke. Loša je vest i to da se ni nakon prestanka konzumacije IQ ne oporavlja.

FLUOR

Prema listu Environmental Health Perspectives deca koja piju vodu sa visokim nivoom fluora imaju znatno niže rezultate od onih koji žive u područjima gde koncentracija fluora u pijaćoj vodi nije tako visoka.

EVOLUCIJA

Postoje naučnici koji veruju kako je ljudska inteligencija svoj vrhunac doživela u doba pračoveka i da od tada opada. Džerald Krabtri, istraživač sa Stanforda, jedan je od njih i smtara kako je razlog to što naš opstanak više ne zavisi od inteligencije.

- Čovek koji nije pronašao pravo rešenja kako da dođe do hrane ili utočišta, verovatno je umro, dok će moderni poslovni čovek sa Volstrita koji učini sličnu konceptualnu grešku dobiti znatnu premiju i biti još privlačniji partner, objasnio je Krabtri.

SUNĐER BOB KOCKALONE

Jedno je istraživanje proverilo kako ovaj crtani film deluje na inteligenciju dece. Studija sprovedena na Univerzitetu Virdžinija otkrila je kako su deca koja su gledala Sunđer Boba imala manju sposobnost izvršnih funkcija od dece kojima je dodeljen zadatak crtanja ili gledanja edukativnih emisija.

(Telegraf.rs / HercegovinaInfo)