ISTINE I ZABLUDE O ZEOLITU: Koliko je zdrav, da li može da nas otruje, kako i gde ga kupovati?!

Mineral za poboljšanje imuniteta, neutralizuje slobodne radikale, uravnotežuje metabolizam, snižava šećer, otklanja gastritis i mučninu u želucu, snižava krvni pritisak... Ovo su reči kojima nam reklamiraju zeolit. Međutim, da li je to sve zaista istina?

Savremeni životni stil, pun stresa i nervoze, mnoge od nas natera da, umesto dovoljne količine odmora i zdrave hrane, posegnemo za kojekakvim preparatima koje nam nude na televiziji kao “čudotvorne” ili “lekovite”. Među njima je i sve popularniji kod nas mineral po imenu zeolit.

Preporučujemo

Dok jedni tvrde da je u pitanju svemogući “mineral budućnosti”, drugi tvrde da je u pitanju jedna velika “šarena laža”, dok treći polemišu o tome da li je zeolit potencijalno opasan za čoveka. Donosimo vam istinu o zeolitu.

ŠTA ZEOLIT NIJE?

Odmah na početku mora da se napomene da zeolit nije lek, već suplement, odnosno dodatak svakodnevno-uravnoteženoj ishrani. Iako se veruje da može da ublaži posledice stresa, umora, pa čak i da na ćelijskom nivou otkloni toksine iz organizma, nije svemoguć, baš kako nijedan drugi prirodni preparat, pa tako, ne može da zameni redovnu terapiju koju vam je propisao lekar.

KAKO ZEOLIT POMAŽE?

Zeolit poboljšava imunitet i, time, opšte zdravlje, smanjuje umor, suzbija rast tumora i doprinosi boljem podnošenju hemoterapije i terapije zračenjem, reguliše nivo šećera i masnoće u krvi, sprečava razvoj arterioskleroze, reguliše povišen krvni pritisak, pomaže prilikom mučnine, smanjuje nadutost kod zapaljenja i ciroze jetre, otklanja gastritis, smanjuje bol, ukočenost i poboljšava pokretljivost zglobova, povoljno utiče na zdravlje kože, a može se koristiti i kao maska za lice.

Imajući u vidu da je potpuno neškodljiv za organizam, što su pokazale brojne hemijske i toksikološke analize, zeolit ima široku primenu u medicini, veterini i poljoprivredi, a posebno se preporučuje kao čistač od aflatoksina.

PAZITE ŠTA KUPUJETE

Važno je napomenuti da zeolit u sirovom stanju nema željena svojstva i njegova upotreba je besmislena. Da bi delovao, zeolit mora da prođe kroz tehnološki postupak mehaničke aktivacije, odnosno, čestice zeolita moraju biti usitnjene do nivoa mikrona kako bi, delovanjem mikropora, njegove adsorpcione sposobnosti bile optimizovane.

Najefikasniji i najčistiji je kristalni klinoptilolit, koji je i najpodobniji za ljudsku upotrebu. Pored prirodnog postoji i sintetički zeolit koji ima industrijsku primenu.

Postoji oko 200 vrsta zeolita u prirodi. Svi zeoliti su silikatni minerali, a mogu biti aluminijumsko-natrijumski ili aluminijumsko-kalcijumski silikati. Nalaze se u vulkanskim stenama koje su nastale taloženjem gasova i pare u okeanima, otkuda i ime zeolit (grč. zeo – isparenje, lithos - kamen), koje mu je nadenuo njegov pronalazač Axel Fredrik Cronstedt, švedski minerolog. Zeoliti mogu biti vlaknasti, lisnati ili kristalni.

KADA NE SME DA SE PIJE ZEOLIT

Zbog velike adsorpcione sposobnosti zeolit vezuje metale, toksine, ali i različite lekove pa treba biti obazriv prilikom upotrebe kako delovanje drugih lekova ne bi bilo poništeno.

KAKO DELUJE

Budući da je jak antioksidans, zeolit stabilizuje slobodne radikale, poznate uzročnike mnogih bolesti. Pored toga, dokazano je da aktivira i deaktivira T i D limfocite, što može da pomogne obolelima od autoimunih bolesti, kao što je na primer sida.

Što se tiče slobodnih radikala, na mestu oštećenja ćelije, zeolit jonskom izmenom dovodi magnezijum, kalcijum i druge minerale od kojih je sagrađen, čime sprečava dalje oštećenje ćelije.

Suština delovanja zeolita je u tome da on unosi u ćeliju hranljive sastojke, a iz nje odnosi raspadne produkte metabolizma. Može da se pije pomešan sa vodom, ali i da se nanosi na kožu ukoliko na njoj postoje rane ili druge neželjene promene.

(Telegraf.rs)