LEPO JE BITI GLUP: Pametni ljudi su sve nesrećniji!

Kako Bora Čorba jednom reče, stvarno je lepo biti glup. Za to su razlozi brojni - ne može nešto da vas muči kada vi ni ne razumete da imate problem!

Vidite li ovu krivulju dole? To je takozvana Belova krivulja (izgleda kao zvono), pokazuje razmeru inteligencije u ljudskom društvu. Da ne dužimo, krivulja kaže sledeće: većina ljudi su prosečni. Što je divno, jer je to jedan od nužnih preduslova da veselo proživite život.

Međutim, šta ako ste zapali u onaj nesrećni ekstremno desni (ili levi) deo ili onaj još ekstremniji gde spada samo 0,1 odsto ljudi? Kakav život možete očekivati? 0,1 odsto ljudi. Razmislite malo o tome! To je toliko užasno da ćemo ipak da se premestimo malo ka sredini (130+) i uzeti onih malo više od 2 odsto ljudi.

Zamislite da se nalazite u razredu od 30 ljudi. Statistički tek kada spojimo dva razreda možemo očekivati jednu osobu sa stvarno visokim koeficijentom inteligencije. Dakle, vi ste verovatno jedini sa tim IQ-om, ne samo u svom razredu, nego i u susednom. Već u startu ste jako usamljeni.

Da krenemo od pojma u kom ste najbolji. Inteligencija je mentalna karakteristika koja se sastoji od sposobnosti za učenje iz iskustva, prilagođavanja na nove situacije, razumevanja i korišćenja apstraktnih pojmova, i korišćenja znanja za snalaženje u novoj okolini u kojima ne pomaže stereotipno nagonsko ponašanje, a ni učenjem stečene navike, veštine i znanja.

Ne pomaže nagonsko ponašanje. Dakle, one iskrene, jednostavne momke, koji provode dane školovanja trčeći za loptom i pokušavajući da ispolje iskonske porive dokazivanjem da su alfa mužjaci, već možemo da eliminišemo. Njih isto nije Bog zna koliko. Međutim, činjenica je da svi u razredu ispod vas imaju manje intelektualne sposobnosti, stoga i manje razumevanja za apstraktne pojmove, rešavanje problema, sukoba, dilema i sl. I tada nastupaju frustracije.

Vi uočavate da stvari mogu da funkcionišu drugačije i bolje, ali ne možete ništa jer većina to ne razume i radi onako kako razume – neefikasno. I to ne prestaje u školi, kroz celi život ste prisiljeni da pričate sa mediokritetima i o njima vam ovisi vaša egzistencija. Imate ideje koje su bolje, ali oni ih oni ne razumeju.

Vidite kad neko drži govor i vrši demagogiju, ali oni to ne vide. Proklinjete sistem. Pokušavate da promenite stvari, ali oni vas spotiču. Pokušavate da budete srećni, ali oni vam ne daju. Pokušavate da živite...

I onda mislite da je cool imati visok IQ? Pa zapravo jeste cool, ali zagorčava život. Postoji li rešenje? Uvek postoji!

Okružite se sličnim ljudima, pokušajte da ignorišete ostale ljude, odustanite od bilo kakve ideje da išta promenite (oni će vas ionako shvatiti kao pretnju, iz nekog razloga tako reaguju želite da im pomognete), iskorišćavajte evoluciju (pristojan način da se kaže: imajte seks!), uživajte u životu i pokušajte maksimalno da budete srećni. I što je najvažnije, kako je to jednom poznati pisac Douglas Adams rekao: Samo bez panike!

(Telegraf.rs)