Da li su LSD i "magične pečurke" zapravo lek?

Naučnici koji su proučavali uticaj aktivnih sastojaka u psihodeličnim gljivama otkrili su da ljudski mozak pokazuje sličnu aktivnost tokom "tripa" kao i kada sanja

Psihodelične gljive prirodno rastu širom sveta i od pamtiveka su korišćene prilikom verskih rituala, ali i radi zabave. Britanski naučnici su istraživali mogućnost korišćenja psilocibina u borbi protiv pojedinih teških oblika depresije kod ljudi koji ne reaguju na postojeće lekove i dobili su pozitivne rezultate.

Preporučujemo

Psihodelične droge poput LSD-ja i magičnih pečurki mogu snažno da promene način na koji doživljavamo svet, ali se malo zna o tome šta se fizički događa u mozgu.

Istraživači sa nemačkog Gete Univerziteta, čija je studija objavljena u časopisu Human Brain Mapping, proučavali su uticaj na mozak psilocibina, psihodelične komponente u magičnim pečurkama. Oni su grupi volontera intravenozno ubrizgali drogu, a zatim snimili njihov mozak magnetnom rezonancom.

- Dobar način da se shvati kako mozak funkcioniše je da se sistem poremeti na potpuno nov način. Psihodelične droge to upravo čine, te predstavljaju moćno sredstvo u pokušaju da se odgonetne šta se dešava u mozgu u stanju duboko izmenjene svesti - izjavio je vođa studije dr Enco Taljacuki, prenosi Rojters.

U Sjedinjenim Američkim Državama, naučnici su dobili pozitivne rezultate koristeći MDMA, drogu ekstazi u čistom obliku, u lečenju post-traumatičnog stresnog poremećaja (PTSD). Ljudi koji su koristili psihodelične droge često opisuju svoje iskustvo kao "širenje svesti", uz pojačanu maštu i stanje nalik snu.

Da bi istražili biološki osnov tih iskustava, Taljacuki i njegov tim su detaljno analizirali podatke dobijene skeniranjem mozga 15 volontera kojima je psilocibin ubrizgan intravenozno. Istraživači su pratili fluktuacije u tzv. BOLD signalu (blood oxygenation level dependent) koji odražava promene u mozgu.

Oni su otkrili da pod dejstvom psilocibina dolazi do pojačane aktivnosti u primitivnijem delu mozga koji se dovodi u vezu sa emocijama, te da je istovremeno aktivno nekoliko moždanih zona poput hipokampusa i anteriornog cingulatnog korteksa što se dešava i kada sanjamo.

- Bilo je fascinantno otkriti sličnosti između načina na koji mozak funkcioniše u psihodeličnom stanju i tokom sna, posebno što se u oba slučaja aktiviraju primitivniji delovi mozga, oni koji se dovode u vezu sa emocijama i pamćenjem - naveo je Robin Karhat-Haris sa Londonskog imperijalnog koledža koji je takođe učestvovao u istraživanju.

(Telegraf.rs / Tanjug)