Evo kako sanirati poplavljene kuće! (FOTO)

Veliku štetu koji su prouzrokovane poplavama, možemo ublažiti ispravnim i odlučnim postupanjem. Pročitajte kako da očistite, uredite i sačuvate ono što se sačuvati da

Poplave u kući, stanovima ili poslovnim prostorima stvaraju velike štete ali ispravnim i odlučnim postupanjem možemo ublažiti posledice i naknadnu štetu. Većinu posla možemo obaviti sami, priručnim svakodnevnim sredstvima i opremom, prenosi sajt Gradnja.rs.

Preporučujemo

Najveća opasnost kod popave u kući predstavlja brzi razvoj algi, gljivica i plesni kojima je dovoljno 48 sati da se razviju.

Alge, gljivice i plesni deluju štetno na zdravlje ljudi, izazivaju infekcije, astmu, alergijske reakcije i brojne druge bolesti još dugo nakon poplava. Poplave donose i nečistoće koje doprinose razvoju mikroorganizama.

Čišćenje i dezinfekcija prostora To je prvo što moramo da učinimo nakon ispumpavanja vode i bacanja uništenih stvari.

Postupak čišćenja nakon poplave u kući

- Uklonite vodu ispumpavanjem

- Ako ste osigurani, pozovite agenta osiguranja za popis štete, fotografišite prostor i oštećenja.

-Uklonite tepihe, dušeke i prostirke. Najbolje ih bacite jer se u natopljenim tepisima i drugim tekstilnim materijalima razvijaju i najopasniji mikroorganizmi.

- Odeću treba odmah oprati i dobro osušiti. Nakon pranja i sušenja odeću odložite što dalje od poplavljenog prostora. Krzno i kožnu odeću uklonite.

Odvojite i osušite drvene predmete

Komadi nameštaja od punog drva – masiva se mogu spasiti. Nameštaj odvojite od mokrog poda aluminijumskom folijom (plastična folija ne dozvoljava isparavanje vlage). Operite nečistoće sredstvima za čišćenje drveta ili parketa i dobro osušite krpom ili papirnim ubrusima. Izbegavajte sredstva na bazi hlora jer ćete uništiti površinu drveta.

Nameštaj od iverice uglavnom je uništen nakon poplave i bacite ga što pre jer se natopljena iverica ne može popraviti ili je popravak skup i ne isplati se.

Dušeke, krevete i tapacirani nameštaj najbolje je baciti. Gotovo ih je nemoguće potpuno očistiti i dezinfikovati a poplavljeni tapacirani nameštaj je mogući izvor bolesti.

Jastuke i prekrivače bacite

Kućne aparate treba odneti u servisi jer se neki možda mogu spasiti.

Električne instalacije treba da proveri elektro-instalater koji će dati procenu štete.

Laminate odmah uklonite. Ako je poplava trajala nekoliko sati, parketi će početi da bubre pa je bolje što pre ih ukloniti da se omogući čišćenje i sušenje podne glazure. Podignute i valovite parkete nemoguće je ispraviti, takvi parketi se vade i bacaju.

Vredne knjige i dokumente zamrznute u zamrzivaču

Smrzavanjem dehidriramo – isušujemo vlagu iz papira, listovi se lakše odvajaju i zaustavlja se propadanje štampe na papiru! Knjige i dokumente ostavite u zamrzivaču nekoliko dana do nekoliko nedelja. Smrzavanjem isto tako sprečavamo pojavu plesni i gljivica u celuloznim materijalima.

Sve navedeno treba napraviti u što kraćem roku kako bi se što pre pristupilo čišćenju i dezinfekciji zidova. Kada ste uklonili uništene i oštećene stvari i podne podloge, treba pristupiti čišćenju i dezinfekciji zidova i podova.

Postupak čišćenja zidova nakon poplava

Koristite zaštitne rukavice, obuću i maske za disanje zbog štetnih mikroorganizama i hemikalija.

Grubo ostružite nečistoće sa zidova i podova, koristite lopate, četke, perače pod visokim pritiskom i usisavače za vodu. Skinite što više slojeva boje sa zida -ovo će ubrzati isušivanje zida i olakšati popravke nakon isušivanja.

Parni čistači su odlični za čišćenje i dezinfekciju nakon poplava, profesionalni se teško nabavljaju pa će i manji kućni poslužiti uz više truda i vremena. Ako nemate parni čistač, možete zidove i podove čistiti četkom i rastvorom za dezinfekciju (izosan). Treba oprezno koristiti kućna sredstva na bazi hlora! Profesionalna sredstva za dezinfekciju potražite u apoteci.

Višak vode uklonite brisanjem. Zidovi i podovi se nakon čišćenja četkom i vodom mogu poprskati sredstvom za dezinfekciju (prskalicom za cveće, ručnom ili leđnom).

Nakon čišćenja i dezinfekcije možete započeti isušivanje prostora

Kada je prostor detaljno očišćen i dezinfikovan, može se započeti sa isušivanjem opremom za isušivanje ili prirodnim putem (vetrenjem). Postupak mašinskog isušivanja sa profesionalnom opremom traje tri do četiri nedelje. Vetrenjem, uz dobre vremenske prilike treba pričekati od 3 do 8 meseci u zavisnosti od godišnjeg doba. Kućni odvlaživači vazhuha manje snage kakve možemo kupiti u prodavnicama pomoći će ali njihova snaga uglavnom nije dovoljna za adekvatno isušivanje zida nakon poplava.

Ako se voda nalazi u izolaciji ispod podne glazure – potrebna je specijalna oprema za vakumsko isušivanje izolacija i glazura. Potražite savet servisa za isušivanje.

Ne isušujte prostor pre detaljnog čišćnja i dezinfekcije

Odmah treba pristupiti čišćenju i dezinfekciji – čim pre, “na mokro”. Tako se lakše čisti i ne dozvoljava se širenje spora i prašine po prostoru. Istovremeno, manja je opasnost od udisanja štetnih čestica! Ne postavljajte isušivače pre čišćenja i dezinfekcije.

Ako je hladno, ne grejte prostor pre dezinfekcije

Grejanjem se ubrzava razvoj štetnih mikroorganizama. Greška je grejati prostor radi isušivanja pre čišćenja i dezinfekcije ili isušivati prostore samo grejalicama bez odgovarajućeg provetravanja ili mašinskog isušivanja.

Ne gletujte i ne krečite zidove pre potpunog isušivanja

Razne glet mase i boje zatvaraju pore pa se zidovi sporije suše. Dobro rešenje je da se već za vreme čišćenja ostruže što više boje sa zida! Sve što bubri i odvaja se treba što pre ukloniti i time se ubrzava sušenje. Za vreme sušenja pojavljivaće se kristali minerala na površini. Ove kristale skidajte struganjem i odlažite što dalje od kuće. Na mestima gde su oštećenja maltera dublja, najbolje je ukloniti sav malter do zida, pričekati isušivanje i sanirati posebnim materijalima za sanaciju vlažnih zidova. Krečite zidove kada ste potpuno sigurni da su zidovi suvi.

Dešavanja uživo u područjima najugroženijim od poplave možete pratiti OVDE.

(Telegraf.rs)