NEMA KRAJA OPASNOSTIMA: Prete nam bolesti koje prenose komarci, pacovi i lešine!

Kada se voda u poplavama pogođenim područjima bude povukla, osim dekontaminacije zemljišta i životnog prostora, tokom perioda obnove i izgradnje moraćemo svi da se borimo i sa zaraznim bolestima čiji su prenosioci komarci, glodari i leševi uginulih životinja

Bez obzira na temperature, ovo leto će za sve građane Srbije, Bosne i Hercegovine i delove Hrvatske pogođene poplavom biti pakleno. Nakon što se voda bude povukla, biće potrebno mnogo posla da se sve dovede u red. Nažalost, prete nam i mnogobrojne epidemije koje mogu da nam prenesu životinje, a evo i koje.

Preporučujemo

Ne želimo da vas uplašimo ovim člankom, niti da dižemo paniku, već samo da vam skrenemo pažnju na to koje su potencijalne opasnosti, kako biste, ako se slučajno simptomi jave, na vreme zaštitili svoje najbliže i sebe same.

KOMARCI

Ovi mali napasnici obožavaju vodu i vlagu. Službama za dezinsekciju biće neophodni nadljudski napori da se unište sva legla komaraca, prenosnika potencijalno opasnih bolesti.

Prošle godine od epidemije virusa Zapadnog Nila je samo u Srbiji preminulo nekoliko desetina ljudi, dok je više stotina obolelo. Virus se prenosi ujedom zaraženog komarca, a kod ljudi se manifestuje kroz simptome slične gripu: groznicu, encefalitis (upalu mozga), ili meningitis (upalu moždane opne). Takođe, vrelo leto može nam doneti i tropske bolesti kao što su malarija, denga, čikungunja groznica ili žuta groznica. Njih, nažalost, isto prenose komarci.

Pobeći od ovih letećih insekata ne možemo, ali se možemo zaštititi kako bi njihove ubode sveli na minimum. Trebalo bi izbegavati boravak napolju, bar dok se ne sprovede akcija zaprašivanja i čuvati se perioda kada komarci najviše ubadaju, a to je sumrak ili rano jutro. Nepokrivene delove tela trebalo bi mazati repelentima, dok bi dom trebalo štititi mrežicama i sredstvima za odbijanje komaraca.

SITNI GLODARI

Pacovi i miševi u stanju su da prežive i izbegnu čak i najkatastrofalnije poplave. Glodari su prenosioci brojnih crevnih bolesti, kao što su trihineloza, besnilo, hemoragijska groznica, leismenioza, salmoneloze, bruceloza, leptospiroze, helmintoze, protozooze i niz drugih.

Možda je najozbiljnija leptospiroza. Leptospiroza, odnosno, letnji grip je bolest obično počinje groznicom, jakom glavoboljom, bolovima u mišićima, jezom, povraćanjem i/ili crvenilom oko očiju. Bakterija leptospira ulazi u telo preko posekotina i ogrebotina na koži, a ponekad kroz sluzokožu usta, nosa ili očiju.

Sa sitnih životinja na ljude bolesti se prenosi putem vode koja je kontaminirana mokraćom (stajaće vode, bare, rukavci reka, jezera), a može da dospe u organizam i preko hrane (povrće). Zato je važno uraditi sistemsku deratizaciju u ugroženim područjima, a posebno tamo gde obitavaju ljudi.

UGINULE ŽIVOTINJE

Lešine uginulih domaćih i divljih životinja ne bi predstavljale toliku opasnost da nije muva i raznoraznih opasnih miroorganizama koji se hrane njihovim ostacima.

Pa tako, još jednu od mogućih opasnosti predstavlja epidemija antraksa, bolesti čije klice se nalaze u zemljištu. One su smrtonosne kako za životinje, tako i ljude, a sada ih ima tamo gde ih nikada ranije nije bilo. Zato je što pre potrebno vakcinisati sve životinje, kako bi one stekle imunitet i ne bi antraks prenele na ljude.

Dešavanja uživo u područjima najugroženijim od poplave možete pratiti OVDE.

(Telegraf.rs)