Kako spasiti, osušiti i očistiti stvari u poplavljenoj kući

Kad se desi poplava u kući ili stanu, najveću opasnost za ljude koji tu žive predstavlja brzi razvoj algi, gljivica i buđi opasnih po zdravlje. Nažalost, većinu stvari ćete morati da bacite, ali evo kako da spasete ono što se može spasti

Nakon prodiranja vode u kuće i stambene objekte, evakuacija građana predstavlja tek prvi stepen spasavanja stanovništva nakon elementarne nepogode koja je zadesila Srbiju i čitav region. Međutim, kada se voda povuče i ljudi odluče da se vrate kući, dolaze novi problemi, posebno što sa svih strana vrebaju infekcije koje prete već iznurenom stanovništvu.

Preporučujemo

Pravilnim i odlučnim postupanjem mogu se ublažiti posledice i naknadna šteta nakon poplava. Ako ste sami bili žrtva poplave ili pomažete nekome ko jeste da se ponovo skući, evo šta bi trebalo da znate.

Većinu posla možete da obavite i sami, priručnim svakodnevnim sredstvima i opremom, ali za neke situacije (poput problema sa strujom i svim elektiričnim aparatima) morate da potražite pomoć profesionalaca.  Nažalost, većina stvari moraće u đubre. Ali, nemojte da žalite, jer zdravlje vas i vaše porodice je najvažnija i najskuplja stavka!

SPREČITE POJAVU BUĐI

Najveća opasnost kod poplave u kući predstavlja brzi razvoj algi, gljivica i plesni kojima je dovoljno tek 48 sati da se razviju i započnu štetno delovanje. Alge, gljivice i buđ deluju štetno na zdravlje ljudi, izazivaju infekcije, astmu, alergijske reakcije i brojne druge bolesti još dugo nakon poplava.

Poplave donose i nečistoće koje doprinose štetnom delovanju i razvoju mikroorganizama. Nameštaj i parkete teško će biti sačuvati. Zato, prvo mislite na svoje zdravlje!

POSTUPAK ČIŠĆENJA PROSTORA

Uklonite vodu ispumpavanjem. Pozovite agenta osiguranja kako bi uradio popis nastale štete. Vi sami fotografišite prostor i oštećenja.

Uklonite tepihe i prostirke. Najbolje bi bilo da ih bacite, jer se u natopljenim tepisima razvijaju i najopasniji mikroorganizmi.

ODEĆA I OBUĆA

Svu odeću iz ormara trebalo bi odmah oprati i dobro osušiti. Nakon pranja i sušenja odeću, za početak, držite dalje od poplavljenog prostora. Krzno i kožnu odeću bilo bi pametnije da bacite. Cipele, isto tako, sortirajte u zavisnosti od materijala.

DRVENI NAMEŠTAJ

Komadi nameštaja od punog, masivnog drveta, mogu da se spasu. Nameštaj odvojite od mokrog poda pomoću aluminijske folije (plastična prianjajuća folija nije dobra, jer ne dozvoljava isparavanje vlage). Operite prljavštinu sredstvima za čišćenje drveta ili parketa i dobro osušite krpom ili papirnim ubrusima. Izbegavajte sredstva na bazi hlora, jer ćete uništiti površinu drveta.

Nažalost, nameštaj od iverice nakon poplava najčešće biva potpuno uništen. Bacite ga što pre, jer em što natopljenu ivericu se ne isplati popravljati, u njoj isto tako mogu da se nasele alge i buđ.

TAPACIRANI NAMEŠTAJ

Dušeke, ležajeve i tapacirani nameštaj (fotelje, kauči) najbolje je da odmah bacite. Nema šanse nikako da ga do kraja očistite i dezinfikujete, a sigurno ne želite da imate leglo zaraze u kući.

Isto tako, sve jastuke, jorgane, ćebad i prekrivače pobacajte, bez razmišljanja!

STRUJA

Električne instalacije prvo nek proveriti električar i nek vam da procenu štete.

Belu tehniku i male kućne aparate ne palite sami! Prvo proverite s ovlašćenim serviserima. Neke od njih je moguće i spasiti.

PARKETI I PODNE OBLOGE

Laminate odmah uklonite. Ako je poplava trajala nekoliko sati, parket će početi da bubri, pa je bolje da ga pre sklonite, ćime ćete omogućiti čišćenje i sušenje podne košuljice. Podignute i iskrivljene parkete nemoguće je ispraviti, takvi parketi se vade i bacaju.

KNJIGE I DOKUMENTA

Vredne knjige, papire i dokumentaciju stavite na neko vreme u zamrzivač. Smrzavanjem dehidrirate (isušujete) vlagu iz papira, listovi se lakše odvajaju i zaustavlja se razlivanje štampe. Časopise i novine bacite.

ZIDOVI I PODOVI

Kada ste uklonili uništene i oštećene stvari i podne podloge, vreme je da krenete sa čišćenjem i dezinfekcijom zidova i betonskih podova. Koristite zaštitne rukavice, obuću i maske za disanje oznake N95. Imajte u vidu da imate posla sa štetnim mikroorganizmima i hemikalijama!

Grubo ostružite nečistoće sa zidova i podova, koristite lopate, četke, parne perače i usisivače za vodu. Skinite što više slojeva boje sa zida, to će ubrzati njegovo sušenje i olakšati popravke nakon isušivanja. Parni čistači su odlični za čišćenje i dezinfekciju nakon poplava, profesionalni se teško nabavljaju pa će i manji, kućni poslužiti uz nešto više truda i vremena. Sav višak vode ukloniti brisanjem.

Ako nemate novca za profesionalno čišćenje, zidove i podove možete čistiti četkom i rastvorom sredstva za dezinfekciju (izosan). Treba oprezno koristiti sredstva na bazi hlora! Profesionalna sredstva za dezinfekciju potražite u apoteci. Zidovi i podovi se nakon čišćenja četkom i vodom mogu poprskati rastvorom sredstva za dezinfekciju (prskalicom za cveće, ručnom ili leđnom).

SUŠENJE

Kada je prostor detaljno očišćen i dezinfikovan, može se započeti sa isušivanjem opremom za sušenje ili prirodnim putem (provetranje). Postupak mašinskog isušivanja profesionalnom opremom traje tri do četiri nedelje. Sušenje prirodnim putem, u zavisnosti od godišnjeg doba i vremenskih prilika, može da potraje od tri do osam meseci.

Kućni isušivači vazduha manje snage, kakve je moguće naći u prodavnicama, pomoći će, ali njihova snaga nije dovoljna za adekvatno isušivanje nakon poplava. Ako se voda nalazi u izolaciji ispod podne košuljice - neophodna je specijalna oprema za vakuumsko isušivanje izolacija i glazura. Potražite savet servisa za isušivanje.

BUDITE STRPLJIVI

Nikako ne isušujte prostor pre detaljnog čišćenja i dezinfekcije! Dok je sve još uvek vlažno i morko lakše se čisti, a pritom se ne dozvoljava širenje spora i prašine po prostoru. Istovremeno, manja je opasnost od udisanja štetnih čestica! Ne postavljajte isušivače pre čišćenja i dezinfekcije.

(Telegraf.rs /  Aerotehna)