Emocionalna inteligencija je stvar vežbe

Umete li da sa sebi dragim ljudima, ali i totalnim strancima, komunicirate osećanjima? Sposobnost prepoznavanja sopstvenih i tuđih emocija je nešto što može da se nauči

Psiholozi već dugo koriste pojam inteligencija, koju je teško definisati, jer je većina ljudi obično brka s pameću, iako bi zapravo bilo tačnije govoriti o bistrini. Psiholog Danijel Goleman je u svojoj knjizi 1995. godine uveo novi pojam - emocionalna inteligencija, a reč je o sposobnosti razumevanja osećanja, i svojih i tuđih.

Preporučujemo

Tačnije, kako kažu psiholozi, radi se o samosvesti, samomotivaciji i samokontroli. Istraživanja su pokazala da opšta inteligencija nije nužno povezana s emocionalnom, jer ponekad visoko inteligentnim osobama na vodećim mestima nedostaje razumevanja tuđih motiva, nastojanja i težnji, odnosno nedostaje im saosećanje.

Međutim, saosećanje se može uvežbati, a psiholozi savetuju da osoba ne bi trebalo da misli da se svet vrti samo oko nje, da nauči manje da kritikuje, a češće da hvali, da bude iskrena prema sebi i drugima, da izbegava naređivanje i kontrolisanje i da bude promišljena, po principu "ispeci, pa reci".

Stručnjaci ukazuju da je neretko slučaj da nepismena osoba ima bolje rezultate na testovima inteligencije od fakultetskog profesora. Inače, testovi inteligencije uvedeni su u prvoj polovini prošlog veka u Americi i reč je o nizu pitanja klasifikovanih u nekoliko kategorija.

Iako često osporavani, testovi se i danas koriste pri upisu na fakultete, pri zapošljavanju... Odavno je poznato da postoji više vrsta inteligencije, među kojima su spacijalna (snalaženje u prostoru), verbalna (rečitost, veština govorništva), matematička (nadarenost za brojke), muzička (talenat za muziku), apstraktna (opšta ili generalna), ali i ova emocionalna.

(Telegraf.rs / Tanjug)