Ovaj japanski vojnik nije znao da se rat završio: Borio se protiv Amerike i krio u džungli čitavih 30 godina

Hiro Onoda je ostao upamćen kao jedan od poslednjih japanskih vojnika koji se predao nakon završetka Drugog svetskog rata.

Proveo je skoro 30 godina skriven u džungli filipinskog ostrva Lubang, gde je upućen 1944, kako bi sabotirao američki desant i izgradnju aerodroma za avione koji će bombardovati njegovu domovinu.

Preporučujemo

Rat sve promenio

Njegova priča ilustruje ekstremnu posvećenost dužnosti i japanskom vojnom kodeksu, ali postavlja i pitanje o posledicama takve nepokolebljive posvećenosti, prenosi Index.hr.

Onoda je rođen 19. marta 1922. godine u selu Kamekava, prefektura Vakajama, u tadašnjoj Japanskoj imperiji. Odrastao je u porodici srednje klase - otac mu je bio učitelj, a majka domaćica.

Kao 17-godišnjak se zaposlio u gradu Vuhanu, ali je njegov miran život prekinut 1942. kada je regrutovan u vojsku, u jeku Drugog svetskog rata.

Nije verovao vestima

Kao mladi poručnik, 26. decembra 1944, poslat je na ostrvo Lubang sa izričitim naređenjima da vodi gerilske operacije protiv savezničkih snaga i da se nikada ne preda ili oduzme sebi život. Ovo naređenje, koje je izdao komandant, major Taniguči, duboko će oblikovati njegov život u decenijama koje dolaze.

Kada su savezničke snage, predvođene Amerikancima, u februaru 1945. zauzele Lubang, Onoda i trojica njegovih drugova - Juiči Akacu, Šoiči Šimada i Kinšiči Kozuka - povukli su se u planine.

Japan je zvanično kapitulirao 2. septembra 1945, ali Onoda je odbio da veruje vestima. Za savezničku propagandu smatrao je letke izbačene iz vazduha i poruke njegove porodice, uveren da ima dužnost da nastavi borbu.

Uporni student Suzuki

Onoda i njegovi ljudi preživljavali su hraneći se bananama, kokosom i pirinčem, ukradenom od lokalnog stanovništva, povremeno loveći stoku.

Akacu se predao 1950, Šimada je ubijen 1954, a Kozuka 1972, ostavljajući Onodu samog poslednje dve godine “rata” protiv Amerikanaca.

Onodin život u džungli završio se 1974. zahvaljujući upornosti studenta Norija Suzukija, koji ga je pronašao u februaru. Suzuki je uspeo da uspostavi kontakt, ali Onoda je odbio da napusti dužnost bez direktnog naređenja svog komandanta.

Predaja predsedniku Filipina

Suzuki se vratio u Japan i pronašao majora Tanigučija, koji je u penziji radio kao prodavac knjiga. Nekadašnji Onodim komandant je došao na ostrvo Lubang 9. marta 1974. i zvanično ga razrešio dužnosti, okončavši njegovo višedecenijsko skrivanje.

Onoda se predao filipinskim vlastima 10. marta 1974, obučen u iznošenu uniformu, noseći funkcionalnu pušku “Arisaka Tip 99”, katanu, municiju i ručne bombe.

Filipinski predsednik Ferdinand Markos ga je pomilovao, smatrajući da je Onoda delovao u uverenju da je rat u toku. Po povratku u Japan dočekan je kao heroj, ali i kao relikt prošlosti u zemlji koja se drastično promenila.

Selidba u Brazil

Nakon povratka, Onoda se borio da se prilagodi modernom Japanu, često izražavajući nezadovoljstvo materijalizmom i gubitkom tradicionalnih vrednosti. Godine 1975. preselio se u Brazil, u japansku koloniju u Sao Paulu, gde je postao stočar.

Oženio se učiteljicom Mači Onukom i povremeno se vraćao u domovinu. Godine 1984. osnovao je omladinski kamp fokusiran na preživljavanje u prirodi, želeći da svoje iskustvo prenese na novu generaciju.

Onoda je preminuo 16. januara 2014. u Tokiju od srčane insuficijencije izazvane upalom pluća, u 91. godini. Njegova smrt označila je kraj neverovatne sage koja je zaintrigirala svet.

(Telegraf.rs)