Neobičan junak Velikog rata: Golub koji je spasao 200 vojnika iz "Izgubljenog bataljona"

S. K.
Vreme čitanja: oko 4 min.
Foto: Profimedia / akg-images / Fototeca Gilardi

Ratna vremena prepuna su priča o neočekivanim junacima - pojedincima koji su se u najtežim trenucima izdigli iz anonimnosti, istupili onda kada je bilo najpotrebnije i čija su dela odlučila sudbinu bitaka i hiljada vojnika.

Neke od njih deluju toliko neverovatno da današnji ljudi često pomisle da su izmišljene… a onda je tu i priča o Šer Amiju, hrabrom glasonoši koji je - time što je odneo poruku, spasao preko 200 svojih saboraca od sigurne smrti, prenosi Istorijski Zabavnik.

Uvek na borbenim položajima

Golubovi su u prošlosti često korišćeni tokom ratova. Njihova sposobnost da lete kroz područja brzo i relativno neprimetno prepoznata je kao zgodna u trenucima kada je bilo potrebno dostaviti poruku sa jedne na drugu stranu.

Tokom Prvog svetskog rata male letače najviše su koristili Saveznici na Zapadnom frontu. Golubove su nosili sa sobom na borbene položaje i, kada je bilo potrebno, za njih su privezivali poruke.

Jednom puštene, ptice su nepogrešivo letele nazad u svoj dom na sigurnom tlu, gde bi ih čekali za to specijalno određeni posmatrači koji bi preuzimali poruku i tako otkrivali vesti sa fronta.

Ova aktivnost nije prošla nezapaženo. Ubrzo su Nemci počeli da obaraju svakog goluba kojeg bi videli, znajući da verovatno prenosi važne informacije.

Vekovna tehnika za spas

Major Čarls Vajt Vitlsi se 13. oktobra 1918. našao u očajnoj situaciji. Nakon što je bio prisiljen da svoj bataljon povede u malu dolinu ispod brda, on i 194 saborca ostali su odsečeni i tako zarobljeni duboko iza neprijateljskih linija.

Nemci su napredovali sa svih strana ne ostavljajući im prostora za bekstvo. Pošto su iscrpili sve resurse, Amerikanci su se borili da sačuvaju goli život. Pre nego po imenima, ove borce istorija će upamtiti po nadimku koji su im nadenuli mediji - Izgubljeni bataljon.

Kao da situacija nije bila dovoljno strašna, i njihove sopstvene trupe locirane tog dana na severu Francuske počele su da pucaju, ne shvatajući ko su i smatrajući ih neprijateljskim vojnicima.

Vitlsi je pokušao da pošalje poruke i razreši neporazum, ali su ih Nemci neprestano prekidali i presretali. U situaciji koja je izgledala kao bezizlazna, major se okrenuo vekovnoj tehnici za isporuku - golubu.

“Za ime sveta, prestanite”

Njegova prva prica sa porukom: “Mnogo ranjenih. Ne možemo da se evakuišemo”, oborena je čim je poletela. Druga, koja je nosila još strašniju zabelešku: “Ljudi pate. Ima li pomoći?", takođe je pogođena. Treći golub je isporučio pogrešne koordinate što je dovelo do toga da je, umesto pomoći, vojnike zasula kiša metaka.

Konačno, Vitlsi se okrenuo poslednjem golubu, mladom letaču po imenu Šer Ami (što na francuskom znači “Dragi prijatelj”) koji je do tog trenutka već izvršio desetak uspešnih misija.

Na papiru je napisao ono što je vrlo lako mogla da bude njegova poslednja poruka: “Mi smo duž puta koji je paralelan sa 276.4. Naša sopstvena artiljerija nas gađa. Za ime sveta, prestanite sa tim”. Zatim je ugurao papir u torbicu pričvršćenu za nogu Šer Amija i goluba vinuo u nebo.

Čim je Šer Ami poleteo, Nemci su ga primetili i otvorili vatru. Jedan metak ga je pogodio i oborio, ali je nakon nekoliko trenutaka golub ponovo uzleteo. Dvadeset pet minuta i 40 kilometara kasnije, uspešno je preneo poruku i tako spasao 195 vojnika zarobljenih u dolini!

Najodlikovanija životinja u istoriji

Iako je Vitlsijeva bitka bila gotova, Šer Amijeva je tek počinjala! Hitac koji ga je umalo ubio, zadao mu je strašne rane. Bio je pogođen u grudi, gubio je krv, oslepeo je na jedno oko i skoro u potpunosti ostao bez noge. Kada je konačno sleteo u svoj golubarnik, nožica je visila držeći se samo za jednu tetivu.

Ptica je preko noći postala heroj 77. pešadijske divizije. Vojni lekari su učinili sve da joj spasu život. Iako ništa nisu uspeli da urade za Šer Amijevu nogu, izradili su mu malu drvenu protezu uz pomoć koje je mogao da stoji. Kada je bio dovoljno zdrav za putovanje, poslat je u SAD.

Za herojski podvig i vernu službu svojoj zemlji Šer Ami je imenovan zvaničnom maskotom Ratnog štaba SAD. Dobio je dve medalje za hrabrost što ga, sve do danas, čini jednom od najodlikovanijih životinja u istoriji.

Preparirano telo u muzeju

Koliko je poznato, Šer Ami je ostatak svojih dana na Zemlji proživeo mirno i okružen izobiljem. Uginuo je 13. juna 1919. od rana zadobijenih tokom sudbonosnog leta u Francuskoj.

Tokom ‘20-ih i ‘30-ih godina prošlog veka, ime i podvig Šer Amija američkoj školskoj deci bili su poznati koliko i dostignuća bilo kog “ljudskog heroja” iz Prvog svetskog rata. O njemu je napisano nekoliko knjiga, a priča se pojavila i na televiziji i na filmu.

Telo Šer Amija je preparirano i izloženo u Prirodnjačkom muzeju instituta Smitsonijan u Vašingtonu. Tamo i danas stoji, zajedno sa još nekoliko životinja-heroja iz Velikog rata. Na pločici ispred njega jednostavno piše: “Šer Ami - golub koji je spasao Izgubljeni bataljon”.

(Telegraf.rs)