Za njega kažu da je "poslednja žrtva" Velikog rata: Ubijen je 2 minuta pre primirja, ali to nije kraj priče

Kanadski vojnik Džordž Lorens Prajs je ušao u Prvi svetski rat 1917, kao dvadesetpetogodišnjak željan dokazivanja i sa mnogo snova o budućoj slavi.

Dodeljen je “A” četi 28-og bataljona kanadskih ekspedicionih snaga i upućen u Belgiju, gde se ubrzo našao u krvavim rovovskim bitkama, prenosi Istorijski Zabavnik.

Preporučujemo

Meseci su prolazili, a Prajs počeo da sanja o danu kada će se vratiti u domovinu. U rovu na Zapadnom frontu bio je sve do novembra 1918. godine.

O kraju rata i slavnoj pobedi šuškalo se već nedeljama. Ipak, nemačke jedinice stacionirane u Belgiji se nisu predavale i borbe su vođene jednakom žestinom kao prethodnih godina.

Redov Prajs je bio deo misije za zauzimanje sela Avri. On i njegova patrola krenuli su ka nizu kuća s namerom da pronađu jedno mitraljesko gnezdo.

Prema zvaničnoj verziji, Prajsova patrola je ušli u kuću za kojoj se pretpostavljalo da se u njoj kriju Nemci, ali se neprijatelj sklonio. Ekipa je produžila u sledeći kuću koja je takođe bila prazna. Igra mačke i miša se nastavila...

Prajs i njegovi saborci išli su iz kuće u kući, i stizali uvek prekasno da uhvate neprijatelja koji bi se u poslednji čas povukao.

U jednom trenutku, kažu izveštaji, Prajs je suprotno savetima saboraca izašao na ulicu. Nemački snajperista samo je to čekao. Pogodio ga je u predelu srca u 10 sati i 57 minuta, a žrtva je preminula u 10.58.

Primirje kojim je Veliki rat završen potpisano samo dva minuta kasnije. Džordž Lorens Prajs dobio je svoju slavu, jer je slovio za “poslednju žrtvu Prvog svetskog rata”.

Na pedesetogodišnjicu njegove smrti, preživeli saborci iz čete su postavili spomen-ploču na kuću, u blizini mesta na kojem je stradao. Na njoj piše:

“U spomen na redova Džordža Lorensa Prajsa, pripadnika 28-og Severozapadnog bataljona, Šeste kanadske pešadijske brigade, Druge kanadske divizije, poginulog blizu ovog mesta u 10 časova i 58 minuta 11. novembra 1918. Poslednji kanadski vojnik koji je poginuo na zapadnom frontu u Prvom svetskom ratu. Spomen-ploču podigli njegovi saborci 11. novembra 1968”.

U međuvremenu, kuća je srušena, a spomen-ploča je premeštena na spomenik blizu mesta gde je prvobitno postavljena. U istom selu škola i mostić nose ime Džordža Lorensa Prajsa.

Priča zvuči filmski, ali je istina da je zapravo nemoguće tačno odrediti ko i gde je postao “poslednja žrtva Prvog svetskog rata”. Osim Prajsa, spominje se još nekoliko osoba, poput Henrija Guntera, američkog vojnika koji je poginuo u Francuskoj, na samoj granici s Belgijom.

Kažu da ga je nemački kuršum pogodio u 10.59, samo minut pre stupanja primirja na snagu, pa Amerikanci ističu kako je on “poslednja žrtva Velikog rata”.

Zbog širine fronta, ratnog stanja, otežanog zapisivanja tačnog vremena nečije smrti, kao i činjenice da su vesti u to vreme dugo putovale - i jednu i drugu priču danas je teško proveriti. Među saveznicima na Zapadnom frontu tog 11. novembra bilo je zvanično 2.738 poginulih.

(Telegraf.rs)