Zašto su demokrate magarci, a republikanci slonovi? Kako je jedna karikatura postala deo političkog identiteta

Svaki izborni ciklus u SAD donosi neobične slike, a malo je poznato zašto su demokrate magarci, a republikanci slonovi u političkim karikaturama, na bedževima i drugim obeležjima kampanja, internet mimovima i u drugim prilikama.

Ove dve životinje – magarac koji predstavlja Demokratsku i slon Republikansku stranku – stubovi su američke vizualne kulture, prepoznatljivi kao Deda Mraz ili Ujak Sem.

Preporučujemo

Ipak, većina ljudi širom sveta, pa i Amerikanaca, bila bi iznenađena kada sazna da su oba politička simbola (kao i Deda Mraz i Ujak Sem) popularizovana i dobila svoj moderni oblik zahvaljujući istom neortodoksnom karikaturisti.

Njegovo ime je bilo Tomas Nast, a tokom svoje karijere u novinama Harper's Weekly od 1862. do 1886. godine postao je prvi veliki politički karikaturista u Americi – i jedan od najžešćih satiričara, piše CNN.

U komplikovano detaljnim gravurama po kojima je najpoznatiji, bavio se Građanskim ratom, manama Rekonstrukcije, imigracijom i – najpoznatije – političkom mašinerijom Tamani Hola (moćna politička organizacija u Njujorku, koja je funkcionisala kao mašina za političku kontrolu, posebno unutar Demokratske stranke, od ranog 19. veka pa sve do sredine 20. veka, op.aut.).

Neki su sugerisali da reč "nasty" (zloban) potiče od njegovog prezimena, i iako to gotovo sigurno nije istina, jedan pogled na njegove karikature mogao bi vas uveriti da jeste.

Istoričari tvrde da je Nast, koji je odrastao u Njujorku 1840-ih i 50-ih, bio žestoko zlostavljan kao dete. Uistinu, dve teme koje se provlače kroz njegovu karijeru su prezir prema nasilnicima svih oblika i veličina, i njegova saosećajnost prema njihovim žrtvama.

U Harper's Weekly, on se kretao između ovih polova. U jednoj poznatoj karikaturi, "Gore od ropstva" (1874.), crnačka porodica bez odbrane strepi pred Klansmenom (pripadnikom rasističke organizacije Kju Kluks Klan - KKK) koji se ceri; u drugoj, oštroj parodiji saveza KKK-a i njujorške političke mašinerije, pod naslovom "Gutaju jedan drugog", nema žrtava, već su prikazana dva naduvena čoveka sa uvećanim očima kao zmije koje gutaju sopstvene repove (ouroboros).

Danas, izraz "editorijalne karikature" može podsetiti na jednostavne slike koje se brzo procesuiraju tokom čitanja novina. Nasuprot tome, Nastove gustim detaljima ispunjene karikature bile su same po sebi vesti: ne samo slike, već argumenti, namenjeni za detaljnu analizu i raspravu.

Uzmimo za primer karikaturu "Panika zbog trećeg mandata", iz 1874, kojoj se često pripisuje zasluga za popularizaciju slona kao simbola Republikanske stranke.

U mesecima koji su prethodili izborima za Kongres, New York Herald, koji je tada podržavao nekoliko demokratskih kandidata, proširio je glasinu da predsednik Julisiz Grant, republikanac, razmišlja da se kandiduje za treći mandat 1876. godine – što nije bilo ilegalno pre donošenja 22. amandmana, ali je svakako bilo nepoželjno.

"Glupavi slon" kao republikanski glas

Nast, ponosni pristalica stranke Abrahama Linkolna, nacrtao je Herald kao magarca umotanog u lavlju kožu, koji plaši druge životinje divljim pričama o Grantovoj diktaturi. Među ovim životinjama nalazi se ogroman, glupav slon označen kao "republikanski glas", koji izgleda kao da će pasti sa litice.

Nast svakako nije bio prvi humorista koji je ljude upoređivao sa životinjama – priča o magarcu u lavljoj koži potiče još od Ezopa. On nije čak bio ni prvi umetnik koji je republikance uporedio sa slonovima: najmanje deset godina ranije, reklame su promovisale Republikansku stranku sa sloganom "vidi slona", nejasnim građanskim ratnim žargonom koji otprilike znači "bori se hrabro".

I dok je Nast mnogo puta prikazao demokrate kao magarce (iako u "Panici zbog trećeg mandata" zapravo poprima oblik lisice), ovo dvoje je povezano još od vremena administracije Endrua Džeksona, pola veka ranije.

Međutim, Nastova ključna ideja bila je da prikaže američku politiku kao jednu veliku, haotičnu menažeriju – cirkus, baš kao što je Barnum & Bailey prikazao u Njujorku tri godine ranije.

Poput najboljih satiričara, ismejavao je svoju stranu gotovo jednako radostan kao što je ismevao protivničku – i tako je republikance preoblikovao u slabo, panično stvorenje koje stalno odlazi u pogrešnom smeru, a njegova veličina više je bila hendikep nego prednost.

Zašto baš magarci?

Nastovi magarci nisu prošli ništa bolje; tipična karikatura iz 1879. prikazuje tvrdoglavu životinju kako visi za rep, spremnu da padne u ambis "finansijskog haosa". U većini slučajeva, njegove karikature prikazuju slonove i magarce na ivici haosa – što je bila prilično poštena ocena rukovodstva republikanaca i demokrata tokom zlatnog doba Amerike.

Tokom 1880-ih, Nast je bio najstrašniji umetnik u zemlji, zakleti neprijatelj prevaranata i sa desne i sa leve strane. Zatim, u ironičnom zaokretu sudbine, dostojnom njegovih karikatura, izgubio je sav novac u Ponzijevoj šemi, vrsti prevarantskog posla protiv kojeg se borio tokom cele karijere.

Godine 1890. pokušao je da obnovi svoje bogatstvo objavljivanjem knjige božićnih ilustracija.

Do tog trenutka, međutim, čini se da je izgubio deo kreativne energije koju je stekao radeći za Harper's Weekly, te je poslednju deceniju života proveo u lošem zdravlju, svestan da je njegovo najbolje delo davno za njim.

Ali slonovi i magarci i dalje žive u političkoj paradi zahvaljujući Nastovoj genijalnosti. Do danas, slon ostaje zvanični simbol Republikanske stranke, a iako demokrate još nisu zvanično usvojile svog, ne biste morali daleko hodati na nekom od njihovih mitinga pre nego što ugledate magarca.

Pomalo je čudno što su obe glavne američke političke partije tako oduševljeno prigrlile svoje maskote, s obzirom na to koliko loše su te životinje prikazane u Nastovim originalnim karikaturama: glupe, poslušne, lako zbunjive. Možda nijedna stranka nije ni proverila pre nego što je nabavila značke i torbe s ovim simbolima.

Ili su možda znale za Nastovo ismevanje i odlučile da odgovarajući odgovor bude da se pridruže u ismevanju samih sebe.

(Telegraf.rs)