Da li su se ljudi parili sa neandertalcima stotinama hiljada godina ranije nego što se mislilo?

Veruje se da se naše mešanje sa neandertalcima odigralo jedini put pre oko 50.000 godina, kada smo prodrli u Evropu, koja je dotad bila njihovo carstvo. Ali nova istraživanja pokazuju da se prvi put možda odigrao mnogo, mnogo ranije

Jedno istraživanje objavljeno pre dve godine pokazuje da je postojalo mešanje sa neandertalcima znatno starije od onoga koje se odigralo pre oko 50.000 godina, nakon što je Homo sapiens u velikom broju migrirao na tlo Evrope, odakle je potisnuo, raznim načinima, te neandertalce.

Zapravo, izgleda smo se mešali s njima i pre 200—300.000 godina, što je dovelo do toga da oni sami u svom genomu na kraju završe sa 3—7% naših gena (mi danas imamo nešto niži ali sličan procenat njihovih, 1—4%, i kada se svi ti delovi DNK spoje, naučnici misle da ljudska vrsta ukupno čuva možda i do 20% neandertalskog genoma).

Preporučujemo

To prastaro mešanje možda se moglo odigrati na Bliskom istoku, ali sudbina tih mešanaca nije poznata — moguće je da se izumrli ali je jednako moguće i da su remigrirali u Afriku, budući da neka novija genetska istraživanja otkrivaju postojanje izvesnog neandertalskog DNK i kod subsaharske populacije, što se donedavno isključivalo.

Istraživači su koristili komputacioni metod za poređenje genoma dva neandertalca, jednog „denisovca” (misteriozni hominini otkriveni u Sibiru, čiji je DNK sačuvan u savremenim stanovnicima pojedinih naroda na pacifičkim ostrvima) i dva savremena Afrikanca, koji su izabrani jer mali neandertalski procenat DNK kod njih ne potiče od mešanja od pre 50.000 godina.

Ovo je omogućilo da se detektuju „rekombinacioni događaji”, gde segmenti hromozoma, napravljeni od DNK, jedne individue postaju inkorporisani u hromozome druge individue.

„Pokušavamo izgraditi kompletni model evolutivne istorije svakog segmenta genoma, združeno za svaku analiziranu individuu”, kaže Adam Zipel, komputacioni biolog i autor studije o mešanju sa drevnim neandertalcima.

„Grafikon predačkih rekombinacija, kao što je poznato, uključuje stablo koje prikazuje odnose između individua na svakom položaju duž genoma, i rekombinacione događaje koji izazivaju promene na tim stablima s jednog položaja na drugi.”

Zipel kaže da ovaj metod omogućava da se utvrdi rekombinacioni događaj unutar rekombinacionog događaja: recimo, ako je delić DNK nekog drevnog hominina ugrađen u genom neandertalca, pa se onda ugnezdio u ljudski genom mešanjem ljudi i neandertalaca, ovaj metod omogućava identifikaciju tog ugneždenog DNK.

Pitanje našeg mešanja s drugim homininima kontroverzno je, ali se odigravalo. Hominini pre nastanka Homo sapiensa (koji se najverovatnije razvio iz Homo heidelbergensisa ili Homo rhodesiensis, potomaka Homo erectusa koji su ostali u Africi) mešali su se međusobno, pa svetska populacija ljudi danas ima bogat i raznovrstan genom.

(Telegraf.rs)