Koji je prvi zabeleženi poljubac u istoriji čovečanstva

Izgleda da su drevni stanovnici Mesopotamije i Bliskog istoka uopšteno, na jedan slobodniji i značajno manje licemeran način pristupali svojoj seksualnosti, nego što to čine sadašnji stanovnici tog prostora, i mnogih drugih prostora

„Moja gornja usna postade vlažna, dok moja donja usna drhtaše. Zagrliću ga, poljubiću ga”, stoji na jednoj glinenoj pločici iz Sipara, Mesopotamija, današnji Irak. Rečenica je napisana između 1900. i 1595. stare ere, i jedan je od najranijih pisanih dokaza postojanja čina ljubljenja u usta.

U jednom pravnom dokumentu iz istog razdoblja, u mesopotamijskom gradu Larsi, žena po imenu Šat-Marduk se zavetuje da će prekinuti vezu sa nezakonitim ljubavnikom, pa veli:

Preporučujemo

„Neće mi se vratiti, i neće mi predložiti mušku i žensku stvar, i neće mi poljubiti usne, i neću mu dozvoliti mušku i žensku stvar. Ako me pozove da zalegnem na njegove grudi, onda ću to jamačno prijaviti starcima i knezu”.

Manje-više istovremeno, poljubac se javlja u i egipatskoj ljubavnoj poeziji, posebno za vreme Novog kraljevstva („kada se ljubimo, a njene tople usne stoje poluotvorene / letim u oblake bez piva”), iako nema sumnje da je postojao daleko pre nego što smo razvojem došli u situaciju da ga zapišemo — možda je čak star koliko i naša vrsta.

Šta je čoveka prvo nateralo da tako nešto pokuša? Nije li to možda duboko u svesti svakog čoveka, ili čak svakog sisara, čak ne samo ni primata? Svako ko ima psa može vam posvedočiti da pas ima potrebu da ljubi svog vlasnika, iako je to drugačija vrsta privrženosti; no šta je to što ljudsko biće gura ka usnama drugog ljudskog bića? To je predmet psiholoških i fizioloških ispitivanja.

Mnogo se tu nagađa: pored mentalnog povezivanja i intimizacije, užitka koji se psihički i fizički oseća, oslobađanja od stresa, itd, neki naučnici smatraju da ljubljenje pomaže i da se dokuči da li je osoba s druge strane prikladan biološki partner, i to razmenom hormona i drugih jedinjenja koje mozak obrađuje na, za jedinku, nesvesnom nivou, izazivajući hemijsku reakciju.

Ružan zadah koji tim putem možemo da osetimo, mozak može protumačiti kao znak neke bolesti ili drugog problema, čime dolazimo do uticaja koje je ljubljenje imalo na širenje zaraznih bolesti u dalekoj prošlosti, što danas silno zanima naučnike.

Moguće je da su savremene varijante herpesa nastale ljubljenjem tokom bronzanog doba, između 3300. i 1200. stare ere, a moguće je da smo se čak desetinama hiljada godina ranije ljubili i sa neandertalcima, sa kojima smo se sasvim sigurno parili, jer naša genetika to nedvosmisleno potvrđuje.

Ali vratimo se na najstarije dokaze ljubljenja; dugo se verovalo da je najstariji pomen u indijskim Vedama, datiranim na oko 1500. stare ere, ali je onda otkriven zapis na pločici pronađenoj 1899. u drevnom sumerskom Nipuru, datiranom na 2400. stare ere.

Kažemo „otkriven”, iako su asirolozi toga već odavno bili svesni, mnogo pre nego što su tim zapisima pažnju pridali oni koji su se specifično zanimali za istoriju poljupca; „Koliko god da asirolozi vole da se međusobno svađaju, retko pričaju s drugim ljudima”, kaže dr Sofija Lund Rasmusen, ekološkinja koja je udata za asirologa, dr Arbola: njih dvoje su se ovim pitanjem zajedno naročito bavili.

Enlil, vladar kosmosa, u drugom stupcu tog teksta, ima snošaj sa boginjom majkom Ninhursag, svojom sestrom — koju takođe ljubi. Ali ono što je zanimljivo u sumerskoj književnosti, za razliku od nas kojima je ljubljenje predigra i „tokom-igra”, kod njih je to nešto što dolazi nakon kopulacije i „polaganja semena u matericu”.

To, međutim, nije najstariji materijalni pomen poljupca. Možda jeste pisani, ali davno pre toga smo se počeli umetnički izražavati. Figurina „Ljubavnici iz Ajn Sahrija”, pronađena u istoimenim pećinama u blizini Vitlejema, datirana se na c. 9000. stare ere i danas se nalazi u Britanskom muzeju.

Šta prikazuje? Ljubavni par u trenutku snošaja, koji zato što mu manjka detalja, menja izgled u zavisnosti od perspektive: par koji kopulira, može da bude i penis, vagina, dva viseća testisa, ili ženske grudi; zagrljaj u kojem se par nalazi ukazuje na mogućnost da se ljube, ali ne možemo biti sigurni u to.

Možemo, ipak, s velikom dozom sigurnošću kazati da je figurina korišćena u privatne svrhe, u domaćem okruženju, možda iz istih razloga zbog kojih su zidovi privatnih odaja u Pompeji devet milenijuma docnije bili prekriveni pornografskim freskama. Ili iz istih razloga zbog kojih se pornografija koristi danas; doduše, sada na znatno vulgarniji način.

(Telegraf.rs)