Priča o poslednjem zarobljeniku iz Drugog svetskog rata: Zbog jedne greške oslobođen je tek 2000. godine

Mnoge porodice su verovale da je njihov rođak, pa su slale DNK uzorke, a testovi su pokazali da ima sestru i brata

Ovo je neverovatna priča o mađarskom vojniku Andrašu Tomi, kojeg su Sovjeti zarobili u blizini poljskog grada Krakova, 1944. godine.

Ne dugo potom, završio je u lenjingradskom logoru, zajedno s desetinama saboraca. Pogrešno je upisan kao Andraš Tamaš, što mu je zapečatilo sudbinu.

Preporučujemo

Naime, pomenuta slovna greška je učinila da se Andraš Toma “izgubi” u papirologiji, a možemo reći i istoriji.

Nakon dve godine u logoru doživeo je nervni slom, pa je prebačen u psihijatrijsku bolnicu - gde niko nije znao mađarski jezik. Čovek je zato ćutao, a osoblje je verovalo da je nem.

I tako čitave 53 godine.

U međuvremenu, Andrašu je amputirana desna noga zbog (nepoznatih) zdravstvenih komplikacija, prenosi LadBible.

Tek 1997. slučajno ga je otkrio čovek koji je znao mađarski jezik, a tri godine kasnije vraćen je kući.

Tamo su ga dočekali brat i sestra.

“Mnogo liči na našeg pokojnog oca”, rekla je sestra Ana Gabulila.

Mnoge porodice su verovale da je Andraš njihov rođak, pa su slale DNK uzorke, a testovi su pokazali da je Ana njegov najbliži rod.

S njom je ostao do svoje smrti.

“Prve večeri smo ga okupali. Kada sam pokušala da ga pomilujem po ruci, uzviknuo je: ‘Ne diraj me’. Doručkovao je bez reči”, ispričala je Ana.

Kako je vreme prolazilo, Andraš je počeo da se “oslobađa”, a u jednom trenutku se ponudio da popravi stvari po kući.

“Prekinuo je ćutanje i rekao: ‘Dajte mi sve što je pokvareno i ja ću popraviti’. Od tada više nije bilo problema”, kazala je Ana.

Nažalost, Andraš je umro nekoliko godina kasnije, 2004.

(Telegraf.rs)