Ovo je jedan od najbogatijih vladara u istoriji sveta: Stručnjaci "oživeli" Tutankamonovog dedu

S. K.
Vreme čitanja: oko 2 min.

"Na osnovu istorijskih saznanja, Amenhotepa III je imao robustan izgled, zbog čega smo koristili podatke od pojedinaca s visokim indeksom telesne mase", kazao je autor

Foto: Shutterstock

Zahvaljujući novoj, revolucionarnoj tehnologiji naučnici su prvi put rekonstruisali lice staroegipatskog vladara Amenhotep III, inače, dede faraona Tutankamona.

“Ovo je naš poklon svim ljudima koji cene istoriju”, rekao je grafički dizajner Cicero Moraes iz Brazila.

Ovaj poduhvat označava veliki napredak u pogledu istorijskog predstavljanja Amenhotepa III, jednog od najvećih faraona u istoriji. Ništa slično nije urađeno u poslednjih 3.400 godina.

On je ostao upamćen po epohi mira i prosperiteta tokom svoje vladavine od 1390. do 1352. godine p. n. e, a slovi za jednog od najbogatijih ljudi koji su ikada živeli.

Zanimljivo da je sačuvano više statua koje predstavljaju njegov lik, ali lice nikada nije iznova rekonstruisano. Do danas...

Da bi “oživeo” legendarnog vladara, Moraes je prvo rekonstruisao lobanju koristeći podatke i slike sačuvane mumije. Zatim je koristio podatke živih donora da bi približio dimenzije i položaj nosa, ušiju, očiju i usana, prenosi New York Post.

“Na osnovu istorijskih saznanja, Amenhotep III je imao robustan izgled, zbog čega smo koristili podatke od pojedinaca s visokim indeksom telesne mase“, opisao je Brazilac, koji je “obukao” digitalnog dvojnika i ulepšao ga nakitom.

Moraes dodaje da je ovo “najkompletnija aproksimacija lica egipatskih faraona”, od postojećih.

Zanimljivo da arheolozi tvrde da je Amenhotepa III izgledao manje glamurozno nego što je prikazan u često idealizovanim statuama.

“Istraživanja sprovedena 1970-ih opisuju ga kao gojaznog i bolesnog čoveka, koji je bio skoro ćelav i patio od problema sa zubima”, kazao je dr Majkl Habit, arheolog s australijskog Univerziteta Flinders.

Piramide u Gizi... Foto: Shutterstock/AlexAnton

On dodaje da je bio visok oko 156 centimetara, što ga čini jednim od najnižih vladara iz vremena drevnog Egipta.

“To se, međutim, ne odražava u umetnosti, gde je poznat po gigantskim statuama”, zaključuje dr Habit.

Reč je o strukturama koje su, između ostalih, locirane u velikom hramu u Solebu (drevna oblast Nubija) i hramu u Tebi.

Faraonovo bogatstvo je bilo bez premca, na šta ukazuje prepiska sa diplomatama i sjaj u reprezentaciji njegovog lika.

Kada je Amenhotep III preminuo, carstvo je bilo na vrhuncu moći, a za potomke je ostao upamćen kao “zlatni faraon”.

(Telegraf.rs)