Njujork je nekada smrdeo na konjsku balegu, pretila je katastrofa: Rešenje koje su našli i danas koristimo
Postojao je predlog da se balega prebaci van grada i kasnije proda, ali je za transport trebalo angažovati još - konja
Kako je svet pohrlio u moderno doba, tako je počeo da raste broj gradskog stanovništva, ponajviše u metropolama, poput Londona, Pariza ili Njujorka.
Danas se vraćamo u prošlost, tačnije 19. vek, kada je broj žitelja u američkim gradovima uvećan za više od 30 miliona. Paralelno s tim, zabeležena je ekspanzija broja konja koji su služili kao osnovno prevozno sredstvo.
Preporučujemo
Kako je Srbija na današnji dan pre 180 godina "ušla u svet civilizovanih": Gde je Evropa danas?
Baku zemljotres zatekao dok je majku dozivala da ustane iz groba: Kad je zatutnjalo, viknula "majko, ne ustaj"
Danas ne možemo zamisliti da ulice koristima nizašta drugo osim za automobile ili kamione, a nekada nije bilo tako.
Prebacivanje ljudi (i robe) u najvećoj meri zavisilo je od konja, a vremenom su se pojavili problemi. Najveći od svih predstavljala je OGROMNA količina balege na ulicama.
Istorijski period kojim se bavimo ostao je upamćen kao “Velika kriza iz 1894”, kada je samo u Njujorku svakodnevno “radilo” preko 150.000 konja (ništa bolje nije bilo ni u Londonu).
Danas je moguće pronaći zabeleške da su životinje dnevno ostavljale tone izmeta i desetine hiljada litara urina na ulicama!
Postojao je predlog da se balega prebaci van grada i kasnije proda (kao đubrivo), ali je za transport trebalo angažovati još - konja.
U publikaciji Erika Morisona možemo pročitati da je “grad smrdeo”, a da su ulice bile kao “minska polja”.
Kiša je pretvarala saobraćajnice u močvare i blatnjave reke, a vrućine su balegu pretvarale u prašinu koju je vetar podizao - gušeći pešake.
Tada su na ćoškovima stajali ljudi, popularni “čistači”, koji su nudili da vam naprave prolaz kroz balegu.
Treba pomenuti i prvu Međunarodnu konferenciju posvećenu urbanom planiranju, koja je održana u Njujorku 1898. godine.
Povod i glavna tema bilo je “gušenje” gradova u prljavštini koju izazivaju konji, sa idejom da veliki umovi tog vremena osmisle rešenje.
Bilo je planirano da konferencija traje 10 dana, ali su se učesnici rastali nakon tri dana, bez rezultata.
Na kraju, moramo objasniti kako je rešen problem koji je pretio da “uguši” Njujork.
Kao što pretpostavljate, masovno uvođenje automobila, autobusa i elektrifikovanih tramvaja vremenom je promenilo sliku, ne samo u Njujorku već i drugim gradovima sveta.
Velika kriza s konjskom balegom rešena je do 1912. godine.
(Telegraf.rs)