Strašne slike iz razorene Hirošime: Zabeležio ih je fotograf amater, a njegova porodica sačuvala od zaborava
"Govorio je da su ljudi bili ljubazni prema njemu, iako se u vazduhu osećao pepeo Hirošime"
Prva atomska bomba (“Mališan”) bačena je na Hirošimu 6. avgusta 1945. Uništila je 90% grada i usmrtila između 110.000 i 210.000 ljudi, prenosi Newsweek.
Ono što je možda manje poznato, jeste kako je izgledao život preživelih u ruševinama japanskog grada.
Preporučujemo
Najjači zemljotres u Srbiji bio je 1922. godine: Zatresao je kuće iz temelja, a ovako su reagovali Beograđani
Zašto je Hitler imao "skraćene" brkove? Pominju se dva razloga, a u mladosti je izgledao potpuno drugačije
Na platformi Reddit nedavno su objavljene fotografije koje prikazuju nivo razaranja Hirošime, a koje je zabeležio dr Berni Grinvald.
On je bio fotograf amater koji je beležio svakodnevni život tokom rata i dugo posle. Zapise iz Hirošime objavio je Ben Grin.
“Moj praujak je bio lekar na brodu USS Piket. Dobijeno je naređenje da ne napuštaju komandu, ali kada je čuo za atomsku bombu, zajedno sa prijateljem se odvezao džipom u Hirošimu”, objasnio je.
On ističa da je za slike znao još kao dečak, a da je priče praujaka doživljavao kao fascinantne.
“To je bio način da se povežem s tim delom istorije moje porodice, jer deda nije voleo da priča o iskustvima na evropskom frontu”, kazao je Ben.
undefined
Dodaje da se i dalje seća šta je praujak govorio o scenama u Hirošimi:
“Opisao je to kao strašnu pustoš. Nije video samo ruševine, već i ljude koji su pokušavali da ih raščiste”.
I zasta, fotografije prikazuju neviđeno razaranje, zgrade pretvorene u ruševine, sprženo drveće... i preživele koji pokušavaju da se snađu.
Dr Berni Grinvald je preminuo u 97 godini, ali su njegove fotografije i priče sačuvane.
“Govorio je da su ljudi bili ljubazni prema njemu, iako se u vazduhu osećao pepeo Hirošime”, kazao je Ben.
On je oduvek želeo da slike preda muzeju, gde će biti sačuvane kao svedočanstvo.
“Jasno mi je da će izazvati različite reakcije kod ljudi, ali služe kao podsetnik šta je ostalo nakon 6. avgusta 1945”, zaključio je Ben.
(Telegraf.rs)