Ovo su najgore pomorske katastrofe u istoriji: Titanik je tek treći na spisku

Od najstrašnije nesreće ljudima se i danas ledi krv u žilama

Titanik, jedan od najuspešnijih filmova svih vremena, pokriva prvo putovanje tada najvećeg putničkog broda na svetu. Zahvaljujući, između ostalog, kinematografskom ostvarenju Džejmsa Kamerona ceo svet zna za pomorsku katastrofu u kojoj je živote izgubilo oko 1.500 ljudi.

Ali, da li ste znali da je ovo tek treća najgora pomorska katastrofa u mirnodobsko vreme?

Preporučujemo

Luksuzan "grad na vodi", tada najveći brod na svetu, težak više od 46.000 tona i dugačak skoro kao tri fudbalska terena, Titanik je bio opremljen restoranima, salama, turskim kupatilima i kabinskim mestima za više od 2.500 putnika.

Isplovio je iz luke u Sautemptonu ka Njujorku 10. aprila 1912. godine. Nekoliko dana kasnije, tačnije u noći između 14. i 15. aprila, sudario se sa ledenim bregom i posle više od dva sata nestao u dubinama Atlantskog okeana.

Tom prilikom, prema nekim procenama, živote je izgubilo 1.517 putnika i članova posade.

O ovoj priči ne treba mnogo govoriti, svi smo svesni šta se i kako desilo te večeri, ali ipak, malo ljudi zna da su se više od pola veka kasnije dogodile dve strahovite pomorske katastrofe koje prevazilaze razmere tragedije Titanika.

MV Le Joola bio je senegalski trajekt koji je potonuo nedaleko od obale Gambije 26. septembra 2002. godine. Tom prilikom, živote je izgubilo 1.863 putnika i članova posade. Samo 64 osobe su preživele katastrofu.

Kobnog dana, brod je plovio na redovnoj ruti između Ziginšora, na jugu Senegala, i glavnog grada Dakara. Broj putnika premašio je kapacitet pa je trajekt u startu bio pretežak. Da stvar bude gora, nedugo nakon isplovljavanja Le Joola je uleteo u oluju, a onda se prevrnuo.

Budući da su vremenski uslovi bili veoma loši, niko nije mogao blagovremeno da priskoči u pomoć. Tek pošto je oluja prestala, obalska straža i spasilačke ekipe doplovile su na lice mesta, gde su zatekle stravičan prizor.

Brod je prevrnut plutao na površini i polako tonuo. Preživeli su zbrinuti, a ustanovljeno je da je živote izgubilo više od 1.800 ljudi.

Ova nesreća i dalje je druga najveća po broju poginulih koja je zadesila putnički brod u mirnodobsko vreme.

Filipinski trajekt MV Dona Paz sudario se sa tankerom MT Vektor, a više od 4.000 putnika i članova posade izgubilo je bitku za život.

Brod je isplovio sa ostrva Lejte oko pola sedam ujutro, 20. decembra, i uputio se ka filipinskoj prestonici Manili. Kao i u prethodnom slučaju, dozvoljen broj putnika bio je premašen, pa su mnogi za koje nije bilo mesta u kabinama ostali da spavaju na palubi.

Brod nije imao funkcionalnu opremu za vezu zbog čega je komunikacija sa kopnom bila, u najboljem slučaju, otežana.

Oko pola 11 uveče, brod se u Tablaskom prolazu sudario sa filipinskim tankerom MT Vektorom, koji je prevozio više od 1.000 tona benzina u Masbate.

Oba broda su odmah počela da tonu, a gorivo se izlilo iz probušenih rezervara pravo u vodu.

Putnici Done Paz, iz straha da ne ostanu zarobljeni u trupu broda, panično su iskakali u more, a onda se desilo najstrašnije - varnica je zapalila proliven benzin i buknuo je plamen na površini vode.

Ovaj horor je trajao dugo. Dona Paz je potonula nakon nešto više od dva sata, dok je Vektor nestao ispod zapaljene površine posle četiri časa.

Prema zvaničnim podacima iz luke odakle je Dona Paz pošla, ukrcano je oko 1.600 ljudi. Iz vode je izvučeno 21 telo, a ustanovljeno je da je samo jedan od poginulih koji su identifikovani bio putnik čije ime i prezime stoje na inicijalnom spisku.

Konačan broj stradalih nije bio najjasniji, jer se nije tačno znalo koliko je ljudi bilo na plovilu.

Više od deceniju kasnije data je zvanična procena prema kojoj je te kobne noći 20. decembra 1987. godine život izgubilo 4.385 ljudi, od kojih 11 članova posade tankera MT Vektor.

Ovo je najveća pomorska nesreća u mirnodobrsko doba.

(Telegraf.rs)