Jermenski Ostrog se zove Gegard, Manastir Svetog koplja
Još jedan prilog rubrici „Nemamo samo mi manastire” — ovaj jermenski je u 4. veku osnovao Sveti Grigorije Prosvetitelj, mada su današnje građevine iz 12-13. veka, pošto su ga Arabljani porušili u 8. ili 9.
„Geghardavank” na jermenskom jeziku znači „Manastir koplja”, a njegovo je ime u tesnoj vezi sa smislom Jermenije, i sa mistikom koja tu zemlju obavija već hiljadama godina, jer koplje o kojem je reč isto je ono što je probolo Isusa Hrista na krstu.
Takvo je barem verovanje! Nije koplje koje se čuva u Jermeniji, ne više čak ni u tom manastiru (sada je u Ečmijadzinskoj katedrali u Vagaršapatu, o kojem smo jednom već pisali), jedino koje na svetu tvrdi da je baš ono ono Longinovo, ali zašto bi to bilo važno?
Preporučujemo
Nemamo samo mi manastire na ovom svetu: Pogledajte šta su Jermeni gradili 600 godina pre Nemanjića
Jermeni nisu pravoslavci, otkrivamo po čemu se razlikuju jermenska i srpska vera i crkva
Manastir Gegard smešten je u marzu (pokrajini) Kotajk, u klancu gornjeg toka reke Azat, na oko 30 km od Jerevana, blizu Artašata, jedne od drevnih jermenskih prestonica (znane u staro doba i kao „jermenska Kartagina”), i nedaleko od strateški važne Araratske ravnice, koju Jermenija deli s Turskom.
Manastirske građevine, njih preko dvadeset, delimično su uklesane u planinu, preciznije u pećine koje tu postoje, ne baš kao Ostrog ali ne ni mnogo različito od toga. Svakako preporučujemo virtuelnu turu koju možete pronaći na Guglu.
Zato se prvobitno i zvao Ajrivank, „Manastir pećine”, zato što ga je Sveti Grigorije Prosvetitelj (oko 257—328) osnovao na mestu svetog izvora u jednoj od pećina, poštovanog još u paganskim vremenima.
Manastirska zajednica je rasla, i znamo da je na tom mestu postojala pisarnica sa bibliotekom, te brojne druge građevine, koje nisu preživele arabljansku poharu u 8. ili 9. veku; manastir je kasnije obnovljen, ali pod novim imenom.
Nazivan je „manastir od sedam crkava” i „manastir od četrdeset oltara”; nakon što je gruzijska kraljica Tamara oslobodila veći deo Jermenije od Seldžuka i drugih Turaka, zajedno s ostatkom zemlje procvetao je i Gegard, i cvetao od oko 1200. do oko 1400. godine.
Natpis iznad katolikona kao godinu gradnje pominje 1215; onaj iznad kapele Svetog Grigorija pominje 1177.
Gegard, finansiran bogatstvom jermenskih i gruzinskih vladara, postao je jedno od najvažnijih kulturnih središta, sa pisarnicom, nekoliko škola, bibliotekom; u njemu su tokom 13. veka jermenski istoričari Mhitar Erevanci i Simeon Ajrivaneci stvarali i razvijali nove tehnike jermenskih iluminiranih rukopisa.
Istovremeno, ka manastiru su se slivale reke jermenskih i gruzinskih hrišćana, koji su hrlili da vide Sveto koplje, popularno Koplje sudbine, koje je na Kavkaz po predanju oko 70. godine doneo Sveti apostol Juda Tadej — mada je zapravo prvi pomen tog koplja u jednom rukopisu iz 13. veka. Kao što rekosmo, danas je u Vagaršapatu.
(Telegraf.rs)