Ko je bila Medeja iz grčke mitologije: Čarobnica, osvetnica i prva feministkinja

Medeja je možda i najinteresantniji ženski lik starogrčke religije, ako ne računamo boginje, a možda ako računamo i njih. Po mitu, međutim, ona uopšte nije bila Grkinja već Kolhiđanka, što znači: pretkinja današnjih Gruzina

Kraljevina Egrizi bila je endonim države koju je napravilo pleme koje je govorilo ranim oblikom jednog karvelskog jezika, i koje se smatra precima Svana i Zana, gruzijskih etničkih podgrupa. Egrizi je zapravo najranija gruzinska politija, koju su Grci zvali Kolhida.

Preporučujemo

Njen kralj bio je Ejet, sin Helija, boga sunca, koji je imao kćer Medeju, unuku Helija, čarobnicu koja je igrala značajnu ulogu u mitu o argonautima, što je jedan od najznačajnijih starogrčkih mitova.

Naime, kada je Jason (kojega je podučavao kentaur Hiron, iz prethodne priče) sa svojom družinom došao na Ejetov dvor da traži zlatno runo, kako bi uspeo u svom naumu, Hera, žena Zevsova i kraljica bogova, i Atena, boginja rata i mudrosti, nagovorile su Afroditu, boginju ljubavi, da učini da Medeja izgubi glavu za Jasonom.

Ejet nije imao nameru da preda zlatno runo, ali se napravio kao da hoće, samo ako Jason ispuni zadatke koje on postavi pred njega. Medeja, u zamenu za obećanje da će je uzeti za ženu, objasnila mu je kako da izvede nemoguće: da u jaram upregne volove koji bljuju vatru, da njima potom preore polje, da po njemu zasadi zmajeve zube, i da potuče vojnike koji su iz njih iznikli.

Prvo mu je dala mast kojom se premazao da bi se zaštitio od vatre volovske, a onda ga je posavetovala da među tek iznikle vojnike ubaci kamen (razdora): vojnici, ne mogavši ustanoviti odakle je kamen stigao, optužujući se međusobno, tako su se međusobno i poubijali.

Znajući stvarne namere svog oca, odvela je Jasona u sveti gaj u kojem je zlatno runo čuvao zmaj; po jednoj verziji, Jason je zmaja poprskao Medejinim napitkom od kojega je ovaj zaspao, a po drugoj, Medeja je posavetovala argonaute, pa je u sveti gaj pošao i Orfej (prisutan u ovom pohodu u svim antičkim izvorima), koji je svojom pesmom uspavao zmaja.

U obe verzije Jason je mogao da ukrade zlatno runo, a argonauti da se daju u bekstvo. S njima na brodu „Argo” bila je sada i Medeja, bez koje ne bi uspeli da umaknu floti Kolhiđana, koju je za njima poslao Ejet, čim je otkrio krađu.

Naime, glavnim brodom gonitelja zapovedao je njen brat Apsirt; ona mu je dopustila da priđe i da pređe na „Argo”, pa ga je ili sama ubila ili instruisala Jasona da to učini. Potom su komadi njegovog raskomadanog tela bili jedan po jedan bacani u more, a Ejet je, kao što je i pretpostavila, naredio floti da uspori kako bi mu sakupili sina, što je Grcima omogućilo da otplove.

„Argo” je potom zastao na Kirkinom ostrvu, na kojem ih je ta čarobnica i Medejina ujna oslobodila „greha” zbog ubistva Apsirta, a potom i na Kritu, gde je Medeja onesposobila Talosa, bronzanog „automatona” koji je čuvao ostrvo od neželjenih brodova.

Konačno su se venčali na Feakiji, na kojoj je Odisej pripovedao o svojim pustolovina. Baš tu je Ejetova flota ponovo sustigla argonaute, ali ih kralj Alkinoj nije hteo da preda jer je obred obavila njegova supruga, kraljica Areta, pa su Kolhiđani otplovili bez svog blaga i lišeni prava na osvetu i pravdu.

Dugo i opasno putovanje završilo se povratkom u Jolk, kada je kucnuo čas da se Jason uzurpatoru Peliji osveti za ubistvo svog oca, kralja Esona. Ni to ne bi mogao bez Medeje, koja je to izvela obmanuvši Pelijine kćeri: raskomadala je i skuvala ovna, a onda čarolijom iz kazana izvadila jagnje. Ubeđene da će tako podmladiti svog oca, Pelijade su ga raskomadale i i skuvale...

Budući saučesnik u strašnom zločinu, Jasona ovo nije učinilo kraljem; u stvari je Peliju nasledio njegov sin Akast, dok su Jason i Medeja morali da beže, pa su tako završili u Korintu, gde su rodili decu i živeli srećno...

... deset godina. Kada je Kreont, kralj korintski, ponudio Jasonu ruku svoje kćeri Glauke (ili se pak zvala Kreusa? ko zna), iz želje da udovolji kralju, Jason je prihvatio, na Medejino zaprepašćenje.

Izdana i odbačena, ona je sada poludela od osvetničkog žara. Počela je tako što je Glauci poslala venčanicu i zlatnu krunicu natopljenu otrovom, tako ubivši nju, kao i Kreonta, koji je pokušao da ju spasi; nastavila je ubijanjem vlastito dvoje dece s Jasonom, kojem nije dozvolila da telašca njihova uzme u naručje. (Neki izvori kažu da ih je Medeja nehotice ubila.)

Potom je otišla u Atinu, zlatnim kočijama koje je poslao deda njen Helije, sa dva upregnuta zmaja; tamo se udala za Egeja, kralja atinskog, koji je pristao da joj pruži utočište uz uslov braka, a kako bi mu rodila sina: u tom času je on još bio nesvestan da već ima sina s drugom ženom, naime Tezeja.

Medeja mu je rodila Meda, a po Tezejevu povratku skovala zaveru, u čemu bi i uspela da Egej nije prepoznao mač koji je Tezej nosio, pa mu je, shvativši o kome je reč, u zadnjem času iz ruke izbio pehar s otrovnim vinom. Opet je Medeja morala da beži, ovoga puta ne sama, već sa sinom.

Jedna verzija kaže da je otišla u Aziju, i da je tamo osnovala kraljevinu koja je ime dobila po njenom sinu i nasledniku (Medija). Ali se izvori uglavnom slažu da se vratila u Kolhidu, gde je njen stric Pers ispunio proročanstvo, po kojem će Ejet ostati bez prestola ako izgubi zlatno runo: Medeja je Persa usmrtila čarolijom, pa se njen otac vratio na kolhidski presto, koji je posle nasledio Med.

Medeja je izuzetna mitološka ličnost i u protekla dva i po hiljadugodišta, neprestana inspiracija umetnicima svih vrsta. Ova osvetnica, neshvaćena ali snažna žena, „jedna od prvih feministkinja”, bila je glavni lik tragedija sva tri velika grčka tragičara (Eshil, Sofokle, Euripid), iako je samo Euripidova drama preživela.

O njoj su pevali Ovidije, Pindar, Hesiod, njome su se bavili Seneka, Herodot, Čoser, oslikavali su je Muha, Voterhaus, Sendis, Amores, Delakroa, a o antičkim prikazima na vazama i freskama, u Pompeji i Herkulanumu, da ne pričamo. Konačno, imamo i Pazolinijevu „Medeju” iz 1969, s Marijom Kalas u glavnoj ulozi — film nedovoljno cenjen, koji spada u red najneshvaćenijih remek-dela svetske kinematografije.

(Telegraf.rs)