Scenario za smak sveta: Nikada nismo iskusili inverziju magnetnog polja Zemlje, koja odavno kasni

Promenu pravca Zemljinog magnetnog polja mogla bi posredno da izazove katastrofalne posledice po planetu i živi svet, ali naučnici nisu načisto s tim, i oko toga dosta polemišu. Zna se samo da se u poslednjih 83 miliona godina odigravala u proseku na svakih 450.000 godina, ali poslednji put pre čak 780.000

Inverzija magnetnog polja Zemlje — tako nauka naziva promenu pravca Zemljinog magnetnog polja, kada severni magnetni pol i južni zamene mesta, pa igla kompasa počne da pokazuje suprotne smerove od onih dotad.

Ovo se dešava bez okretanja planete naopačke, tj. nije planeta ta koja se tom prilikom zavrti po osi sever-jug, već to čine samo magnetna polja unutar nje: geografski sever ostaje gde je i bio, ali magnetni pol, koji je do tog trenutka vezivan za njega (mada ne baš u tački geografskog severa, već relativno blizu), iznenada postaje vezan za geografski jug, i obrnuto.

Preporučujemo

Inverzija magnetnog polja nije retka pojava u geološkoj istoriji, ali ni preterano česta, budući da se u poslednjih 83 miliona godina odigrala samo u 183 navrata, u proseku na svakih 450.000 godina, ponekad znatno učestalije a nekada i ređe, ali poslednji put pre čak 780.000 godina, tako da se može reći da joj je vreme.

Da se ovo dešava, oko toga nema spora. Oko većine drugih stvari, sem nekih bazičnih, naučnici se spore. Recimo, koliko dugo traje inverzioni proces kada jednom počne: jedni kažu da u proseku traje 7.000 godina, drugi da to zavisi od geografske širine, treći govore o rasponu od 2.000 do 12.000 godina.

Trenutnu situaciju geologija naziva normalnim polaritetom, a onu suprotnu — obrnutim; ti periodi se nazivaju hronovi, a šta to izaziva i kako sve to utiče na živi svet i na planetu uopšte, takođe je nešto oko čega se vodi živa polemika, no pun intended.

Neki smatraju da prilikom procesa zamene mesta dva magnetna pola, Zemljino magnetno polje u potpunosti nestaje, pa se čak spekuliše da je moguće da je to „došlo glave” Marsu, tako što ga je pogodio solarni vetar (struja naelektrisanih čestica, tj. plazme, koju izbacuje gornja atmosfera Sunca) u tom trenutku njegove najveće ranjivosti, kada nije bilo ničega da ga zaštiti (ne postoji naučni konsenzus po tom pitanju, tako da uzmite s rezervom).

Međutim, izgleda da na Zemlji u prošlosti nije dolazilo do potpunog nestanka magnetnog polja, ali čak i ako bi se to desilo, spekuliše se da bi sam solarni vetar indukovao magnetno polje u Zemljinoj jonosferi, koje bi bilo dovoljno da zaštiti površinu naše planete od kobnih čestica.

To ne znači da bi živi svet na Zemlji ostao netaknut: možda bi, možda ne bi. Mnogi kažu: ne bi. Efekat čak ne bi morao da bude ni direktan, inverzija bi mogla da izazove pojačanu vulkansku aktivnost, a imajući u vidu supervulkane koji su odavno probili svoje „rokove”... Pa, jasno vam je.

Ipak, teško je dokazati bilo koju hipotezu s ovim u vezi, posebno kada se radi o istrebljenju vrsta, jer su fosili velikih životinja retki da bismo imali utemeljenu statističku procenu, a čak su i mikrofosili problematični ako postoje „vremenske rupe”.

Za sada nema dokaza o postojanju korelacije između inverzije magnetnog polja Zemlje i nestanka vrsta; što ne znači da veza ne postoji, samo da verovatno nećemo znati dok se ne desi.

(Telegraf.rs)