Najstarija granica na svetu uspostavljena davne 1237. godine: Kako su se razdelili Englezi i Škoti

Međusobna istorija Engleza i Škota puna je uspona i padova. Malo su se ubijali, malo su se mirili, na kraju su napravili zajedničku državu, koja je napravila najveću imperiju u istoriji. Ali vekovima pre toga, smogli su snage da se dogovore oko linije kojom jedna država počinje a druga se završava

Uobičajena je zabluda da Hadrijanov zid predstavlja granicu između Engleske i Škotske, a engleski mediji, koji često polušaljivo govore o zemlji „severno od Zida”, nimalo ne pomažu u tom pogledu; Hadrijanov zid ne samo da danas nije granica, nego nikada to nije bio, zato što se uvek nalazio unutar engleske teritorije.

Preporučujemo

Fert ov Fort (estuar škotske reke Fort, na mestu njenog ulivanja u Severno more) uspostavljen je početkom 10. veka kao prva granica između nečega što se uslovno rečeno može nazvati Škotskom (piktsko-gelska Kraljevina Alba) i nečega što se uslovno može nazvati Engleskom (anglosaksonska Kraljevina Nortumbrija).

Pošto tokom prve polovine 10. veka anglosaksonske kraljevine bivaju objedinjenje naporima vesekskih kraljeva Edvarda Starijeg i Etelstana Sjajnog, a onda uspevaju i da proteraju Dance koji su kontrolisali sever i severoistok Engleske, Fert ov Fort postaje u punom smislu anglo-škotska granica.

Ona se potom pomera na jug 973, zato što je engleski kralj Edgar Miroljubivi Kenetu II kralju Škota dodelio Lotijan, pošto je ovaj došao na engleski državni sabor u Čester, što je protumačeno kao pokloničko putovanje; da li je Edgar to zbilja učinio ili je to samo škotska verzija događaja, nije razjašnjeno, jer Englezi nisu predali kontrolu nad Lotijanom i Škoti su morali Bitkom kod Karnama 1018. da ga zauzmu.

Tada reka Tvid faktički postaje granica, ali pravno gledano tek 1237, kada je Sporazumom iz Jorka uspostavljena linija Solvej-Tvid, koja je i danas na snazi. Jedino pomeranje se ticalo Berkvika na Tvidu, koji je Engleska zauzela 1482, a formalno anektirala 1746, kao i tzv. Spornih zemalja, nazvanih tako jer nije bilo jasno određeno kome zapravo pripadaju, i oko kojih je bilo borbe.

Status tog nevelikog područja, 16 km dugačkog i oko 6,5 km širokog, smeštenog između ferta Solveja kod Karlajla i gradića Langholma, rešeno je sporazumno 1552. delovanjem zajedničke anglo-škotske komisije, čak i pre nego što je škotska dinastija Stjuart ujedinila dve kraljevine u personalnoj uniji, udarajući temelj sadašnjoj zajedničkoj državi.

Tada je na mestu Spornih zemalja udaren Škotski nasip, zemljana konstrukcija podignuta s ciljem da se jasno i za svakoga ko se tu nađe odredi gde se završava Engleska a počinje Škotska, i obrnuto. Oni koji se na to svakako nisu obazirali bili su „graničarski otimači” (eng. Border reivers).

U biti, to su bili pljačkaši koji su od kasnog 13. do ranog 17. veka poput uskoka uskakali s jedne na drugu teritoriju, naročito tokom poslednjeg veka svog „vakta”, dok je kuća Stjuart vladala još uvek samo severnom kraljevinom a kuća Tjudor južnom.

Englesko-škotska granica je tako najstarija na svetu, ali pošto su obe zemlje članice jedne države, nije međudržavna: najstarija međudržavna je ona koja određuje gde se završava planinska Kneževina Andora, što je utvrđeno 8. septembra 1278. sporazumom između Rože-Bernara III, fuanskog kneza, te Pera d’Urča, urhelskog episkopa.

Andora je tada uspostavljena kao kondominijum, koji i danas postoji, samo što je su-knez umesto fuanskog kneza, kojeg više nema kao institucije, francuski predsednik (trenutno Emanuel Makron): ali je urhelski episkop i dalje su-knez sa svoje strane (trenutno je to Žuan-Enrik Vives i Sisilija). To je interesantno, zato što je natpolovična većina savremenih granica određena nakon 1900, a samo 1% nacrtan pre 1500.

(Telegraf.rs)