Zločin na dan Svetog Brcka: Englezi dokazali da su pre 1.000 godina masakrirali danske imigrante

Istorija je puna poučnih priča, problem je što ljudi ne vide šumu od drveća (mada možda budu videli da pod danskim imigrantima neironično podrazumevamo vikinge)

Masakr na Dan Svetog Brcka, petovekovnog turskog episkopa (u smislu: episkopa Tura), čiji dan pada 13. novembra, a koji se odigrao 1002. za kraljevanja Etelreda Nespremnog, nedovoljno je poznat događaj engleske istorije, ne zato što su oni hteli da ga sakriju, već zbog težine događaja pre i posle njega.

Vikinške pohare engleskih zemalja počele su 792. godine, udarima na ono što je najsvetije bilo u anglosaksonskom svetu: na manastire. Poimani isprva kao Božija kazna, ubrzo se shvatilo da se prosto radi o paganskim divljacima koji pre svega veruju u zlato i vrednine.

Preporučujemo

Ali onda su se ti divljaci osmelili da počnu s naseljavanjem anglosaksonskih kraljevina, pre nego što je Velika paganska vojska osvojila sever i istok zemlje 870-ih godina, i uspostavila Danelag, prostor pod svojom upravom na kojem se primenjivalo „dansko pravo”, mada svoje hrišćanske podanike nisu više progonili.

Danelag je istrajavao do 954, kada posle smrti Erika Krvave Sekire Anglosaksonci uspevaju da povrate izgubljene zemlje, što dovodi do prekida neprijateljstava na četvrt veka; Severnjaci se vraćaju 980. i ponovo počinje sve iznova, što kralja Engleske, sada po prvi put ujedinjene, primorava da plaća danak: tzv. Danegeld.

Kako je vreme prolazilo, Danegeld je za kralja Etelreda bivao sve teži za plaćanje, a položaj njegove kraljevine sve neodrživiji, pošto su vikinzi, koji su se 918. naselili na sever Francuske, u regiji koja je po njima dobila ime Normandija, počeli da pomažu svojim rođacima, koji su u njihovim lukama popravljali brodove, obnavljali zalihe i odmarali.

Etelred je problem pokušao da reši brakom s Emom od Normandije, što će imati dalekosežne posledice (doduše, ne one koje je Etelred imao na umu), ali kratkoročno se ništa nije promenilo; na sve to, Etelreda je neko upozorio da Danci planiraju da mu „bezverno oduzmu život, onda njegovih savetnika i da zaposednu kraljevinu”.

Kralj se tako našao primoranim da povuče jedan (ishitren) potez s ciljem nametanja svog autoriteta, koji su danski naseljenici stalno osporavali: Dan Svetog Brcka je bio određen za pokolj svih Danaca na engleskom tlu.

Za dizanje protiv njih on svakako nije morao nikoga da moli, više od jednog veka vikinškog nasilja nakupilo je dovoljno besa i mržnje da Anglosaksoncima niko nije morao da govori šta im valja činiti, trebalo je samo da da „zeleno svetlo”.

Ne zna se koliko je Danaca tog dana ubijeno, niti su poznata sva mesta u kojima je do pokolja dolazilo; neka su poznata, poput Oksforda, gde su vršena opsežna arheološka iskopavanja, i gde je 2008. otkrivena masovna grobnica s ostacima 35 vikinških ratnika; za mnoge žrtve je utvrđeno da su ubijene s leđa, što dokazuje pokolj.

Među onima koji su izgubili život tog dana nalazila se i Gunhilda, sestra moćnog danskog kralja Svena Rašljobradog, koja je bila udata za Paliga Tokesena, Danca kojega je upravo Etelred proizveo u erla Devona.

Ovim masakrom mržnja je produbljena, pa se nasilje nastavilo narednih godina. Sven je deset godina kasnije pokrenuo vojsku na Englesku, zbog čega je Etelred s Emom i decom mora da beži; vratio se naredne godine posle Svenove smrti, ali je i sam umro dve godine potom (njegovih 37 godina kumulativne vladavine bilo je najduže u Engleskoj sve do 13. veka i Henrija III).

Etelreda je na prestolu zamenio Edmund Gvozdeni, njegov najmlađi sin, nakon što su dva starija preminula; ali ni on sam nije poživeo: poginuo je u bici protiv Svenovog blistavog sina, Knuta Velikog, koji je pokorio Englesku i bio njen kralj narednih 19 godina. Inače je odmah oženio Emu, ženu pokojnog Etelreda.

(Telegraf.rs)