Mit ili istina: Da li je NASA potrošila milione na svemirsku olovku, a Rusi prosto uzeli mehaničku?

Decenijama internetom kruži priča o tome kako je NASA potrošila milione dolara da bi razvila olovku koja funkcioniše u svemiru, dok su se Rusi dosetili da prosto uzmu patent-olovku. Koliko u ovome ima istine?

Na vrhuncu svemirske trke šezdesetih godina, kaže legenda, Nasini naučnici su shvatili da naliv-pero ne može da funkcioniše u svemiru, zbog čega se morali hitno da pronađu način koji bi astronautima omogućio da zapisuju stvari. I tako su potrošili milione dolara da bi razvili olovku koja u bestežinskom stanju može da stavlja mastilo na papir; u isto vreme, domišljati Sovjeti su svojim kosmonautima prosto dali mehaničke, tj. patent-olovke.

Ovo je lepa i poučna, veoma zabavna priča, koja decenijama kruži internetom, možda ste mogli da čujete i od svog nastavnika u osnovnoj školi, a svakako u jednoj epizodi „Zapadnog krila” iz 2002. godine. Ona šalje poruku o genijalnosti i lepoti te jednostavnosti koju svi hvale, o štedljivosti, i o slomu zdravog razuma u birokratskom aparatu; takođe je potpuna izmišljotina.

Preporučujemo

Nasini astronauti su isprva, kao i sovjetski kosmonauti, koristili patent-olovke, i čak postoji jedna čuvena narudžbina iz 1965, gde su oni kod jednog hjustonskog proizvođača naručili 34 specijalne olovke, koje su platili $128,89 dolara po komadu, što je izazvalo haos u javnosti kada je obelodanjeno, pa je Nasino rukovodstvo muku mučilo da nađe alternativu.

Alternativu nečemo što uopšte nije bila dobra ideja, za početak. Vrhovi „mina” su mogli da se slome i polete u mikrogravitaciji, i da tako ugroze ljude i opremu, pa je priča o ruskoj domišljatosti u ovom slučaju ne samo izmišljotina, nego i glupost na praktičnoj ravni.

A da šefovi ruskog svemirskog programa nisu bili glupi, znamo na osnovu onoga što je bila istina, za razliku od opšteraširenog mita. Naime, Pol S. Fišer, i njegova kompanija „Fišer Pen”, uložili su milion dolara u razvoj onoga što će postati poznato kao svemirska olovka, i baš 1965. prijavili patent.

Olovka koju su napravili mogla je da piše naopačke, i u vrlo teškim uslovima, od -45 stepeni do 200 stepeni Celzijusa, pod vodom i drugim tečnostima, mada se mastilo pretvaralo u zeleno ako bi bilo pretoplo. Olovka je dobila naziv „AG-7 Space Pen”, gde je „AG” skraćenica od „anti-gravity”.

Dok se hemijske olovke i naliv-pera oslanjaju na gravitaciju da bi pogurali mastilo, kod „AG-7” kertridž je pod pritiskom azota od oko 2,5 kg po kvadratnom centimetru, čime se mastilo gura ka kugli od volframovog karbida, koja se nalazi na vrhu olovke.

I samo mastilo je drugačije; Fišer je koristio ono koje zadržava želatinasti kvalitet sve dok ga guranje ne dovede do vrha, gde se pretvara u tečnost; istovremeno, azot pod pritiskom sprečava vazduh da se pomeša sa mastilom, pa ovo ne može da izvetri ili oksidira.

Posle fijaska sa mehaničkim olovkama, Nasi je trebalo dve godine ispitivanja da bi donela odluku o narudžbini Fišerove naprave, što se desilo 1967, kada je poručeno 400 komada za potrebe programa „Apolo”.

A sad ide najinteresantniji preokret u celom mitu o ruskoj domišljatosti: godinu dana nakon Nase, Sovjetski Savez je naručio 100 Fišerovih olovaka i 1.000 kertidža za svoj „Sojuz”: i Nasa i Sovjeti su dobili identičan popust od 40% zbog kupovine na veliko, te su i jedni i drugi po olovci platili $2,39 umesto $3,98.

Tako su od kraja šezdesetih američki i ruski astronauti koristili Fišerovu olovku, razvijenu bez ikakvog Nasinog novca. Fišerova kompanija je kasnije izbacila različite serije svemirskih olovaka, pa su se tako „šatl-olovke” koristile u Nasinim šatlovima (dok su leteli) i na ruskoj stanici „Mir”.

Interesantna anegdota, koju „Fišer Spejs Pen Kompani” rado ističe, kaže da američki astronauti njihovu olovku nisu koristili samo za pisanje: učesnici misije „Apolo 11” iskoristili su je za opravku prekidača za aktiviranje, omogućivši tako sebi povratak na Zemlju, na kojoj i vi možete da kupite jednu ovakvu olovku: nalaze se u slobodnoj prodaji i nisu čak toliko ni skupe.

(Telegraf.rs)