Najstarija džamija u Pekingu datira iz 10. veka. Otkud muslimani već tada u Kini?
Džamija Nijuđije sagrađena je pre više od hiljadu godina, ali ju je spalila vojska Džingis-kana. Obnovljena je za vreme dinastije Ming krajem 15. veka, pa proširena za vreme dinastije Ćing. Najinteresantnije od svega je to, što uopšte nije najstarija u Kini
Glavni grad Narodne Republike Kine, u kojem živi 21,5 miliona ljudi, ima 72 džamije; najstarija među njima, džamija Nijuđije, stara je preko hiljadu godina, što je osobit kuriozitet koji može da iznenadi one koji nisu temeljnije upoznati sa kineskom, dalekoazijskom, ili islamskom istorijom.
Posebno što to nije najstarija džamija u Kini, štaviše, najstarija u Kini potencijalno je najstarija na svetu: po predanju kineskih muslimana, Sad ibn Abi Vakas, saputnik poslanika Muhameda, i treća ili četvrta osoba koja je primila islam, osvajač Persije, itd, itd, posetio je Kinu i osnovao džamiju Huaišan u Guangdžou.
Preporučujemo
Priča o Đorđu Beroviću, skadarskom Srbinu koji je postao i grčki knez i turski paša
Sve oči su uprte u Gazu, ali se oko Jerusalima svet vrti: Kome pripada i kakav mu je pravni status?
Treba takođe pomenuti i Veliku džamiju Sijana, u pokrajini Šensi, iz sredine 8. veka, ali danas govorimo o džamiji Nijuđije, koja ime duguje istoimenoj pekinškoj ulici u kojoj je smeštena: ono znači „Volovska ulica”.
Podignuta je 996. za vreme dinastije Liao, u stilu tradicionalne kineske arhitekture ali s islamskim elementima, poput arapske kaligrafije na unutrašnjim zidovima.
Njen neimar je bio Nazarudin, sin lokalnog imama; sadašnja građevina nije, međutim, iz 10. veka, pošto je nju spalila vojska Džingis-kana 1215, već iz 1443, kada je obnovljena za vreme dinastije Ming.
Popravljena je 1496. prilozima kineskih muslimanskih evhuna, a znatno proširena dva veka kasnije, 1696, za vreme mandžurske dinastije Ćing, kada okolne tržnice postaju poznate po halalskoj govedini i ovčetini, što je tradicija koja i dalje postoji na lokalu.
Od osnivanja NR Kine, tri puta je renovirana, poslednji put sredinom devedesetih.
Džamija, sagrađena od drveta, ima 10.000 kvadrata, dva dvorišta te nekoliko dvorana, pre svega molitvenu od 600 kvadrata i kapaciteta hiljadu vernika, ali i salu za predavanja, nekoliko paviljona, kupatila.
U džamijskoj biblioteci čuva se Kuran star 300 godina, kao i drugi vredni drevni rukopisi, a tu su i sarkofazi arapskih mudraca, te kadionica za tamjan iz perioda Minga; iz perioda Ćinga, u džamiji se čuva carski ukaz iz 1694, ispisan na uspravnoj ploči.
Džamija Nijuđije danas opslužuje oko 10.000 vernika koji žive u blizini, i ne samo što je najstarija u gradu, nego je i najveća.
(Telegraf.rs)